Замисли

Стојим малопре у бусу, унутра гужва и вруће је, нека дебела жена скаче преко мене, стаје ми на ногу кломпом, и наставља даље. Посекао сам се данас, на флашу. Леђа ме убијају. А сада и нога. Али све те, појединачне болове је заменио, или ујединио, како год, бол који ми је нанела музика. Наиђе, ето, Имаџин од Џонија Ленона. Слушао сам песму 'иљаду пута пре и била ми канда кул, оно сањарска, и то. Тај нерад. Удубио се ја, чекирам неку девојку, пар година старију од мене, стојим изнад ње и њеног деколтеа, нирвана, и само на секунд се сконцентришем на песму, да чујем која је (отупела чула), и крај. Замрачење. Нит' видим њу нит' било кога другог, очи могу да раде шта 'оће, мозак прекинуо конекцију и не види, не говори, не осећа - само слуша. Нешто није у реду, врзма ми се по глави, али ритам је фин, тешко је схватити шта. Онда се почнем да анализирам речи, и схватим две ствари. Једино оправдање за ту песму је да је написао дрогиран, а једино оправдање за мега популарност песме је да је читав свет површан, дрогиран и луд, сам по себи.

Каже Џони: 

"Imagine there's no heaven

It's easy if you try

No hell below us

Above us only sky

Imagine all the people living for today"

Замисли то. Није лако замислити. Покушај да замислиш то. Океј, ово није тако страшно, а? Наравно да није. Баћко, ово је тек увод. Замисли да сви живимо данас за данас. Сваки дан као последњи. Нит' пара нит' памети. Кад живиш сваки дан као једини, врло брзо те смори. Ионако ћеш ићи на посао који мрзиш, љубити жену коју волиш или не волиш и бринути о времену. Ретки су авантуристи, који имају пара или кликера да се снађу, па могу да си приуште да живе данас за данас, и да им вечито буде лепо. Но, ово није страшно. 

Па каже: 

"Да закопчам јелече 

не треба ми нано

знаш да момци воле

кад је откопчаноооо" 

Воле, воле, битанге једне. Но, након овог покушаја да унесем мало светлости и ведрине у анализу ове, пре свега, уметничке песме, у којој се, јел'те, уметник мало занео и пустио машти на вољу, вратимо се грдном послу критичара. Кажу да је критичар уплашени сањар. Јашта сам него уплашен, с таквим снивањем о свету није ни чудо што имамо терориста пуне пијаце. Не наше, још увек (мада, какве су цене, мож' се комотно назват' и то тероризмом), ал' светске свакако. 

Ожежи:

"Imagine there's no countries

It isn't hard to do

Nothing to kill or die for

And no religion too

Imagine all the people living life in peace"

Дакле, позитивна ствар - 'оће Џони да нас стави све под једну капу, ако ванземаљци наиђу. Негативна ствар(?) - то се никад неће (фала Богу) десити. Као и у свакој строфи, напомиње како је то лаганица замислити и урадити, што би рекли музичари - све је лако кад си млад и дрогиран. Замисли јеботе, да никог не волиш довољно да би умро за њега (ако треба). И да никог не мрзиш довољно да га убијеш (макар у себи, умно)? Свет без емоција, мај дир.

Узгред, укинимо и религију. Мачко, можда се због религије одувек превише ратовало у свету, али не би ни било ратова да она није врло важна, зар не? Укини човеку религију, и мо'ш га јебати. Нема коме да се обрати за помоћ, нема коме да захвали за радост... Нема чега да се плаши и чему да се нада. Најбитнијег савезника човеку одузми, па макар тај савезник био само плод маште милиона, и гледај га како пропада. А Џони, кочоперан као мисс света, жели мир у свету. Људима дај мир и за сто година ћеш имати рат, свуда. Јер људска је природа чудо. Нагомила се негативна енергија у људима и експлодирају. Као супернова. Наравно, у Џонијевом свету робота се то никад не би десило.

"Imagine no possessions

I wonder if you can

No need for greed or hunger

A brotherhood of man

Imagine all the people sharing all the world"

Имам једну теорију о томе како је настала ова песма. Седео је Џони и читуцкао Орвела, уз то мало пиркајући, лижући сличице и цевчећи лимунаду, а онда му је синула генијална визија о савршеном свету. Замисли да не поседујеш ништа на овом свету. Кој' курац сам уопште и долазио онда, мислиш се? И ја. Имам неку зулу маску, неке слике и кликер који сам једном довукао у ђону из школе. 'Ош да кажеш да то није моје? Куш море! Дакле, Џони није био хипи, он је више вукао ка комунизму, вала. Нема потреба за похлепом или глађу? Нема је ни сад баћко, ал' ето, и да се сви ми, одреда, 'ранимо у народним кухињама, нас свих седам милијарди, увек ћеш имати оне којима треба више. И похлепних и гладних свету никад неће мањкати. Братство људи? Замисли само колико бисмо Каина имали у краљевству свих људи који владају целим светом. 

"You, you may say 

I'm a dreamer"

И поред тога, да си луд и дрогиран. 

"but I'm not the only one"

Знам, и жалим због тога. Сви попови овог света да те млате, не би измлатили из тебе дрогу.

I hope some day you'll join us

And the world will live as one"

Нажалост, друже, имам неке планове. 

Дакле, да сумирамо. Седиш на зеленој ливади, птице певају, управо си добио своју порцију из народне кухиње и кусаш је полако. Жена ти је коначно остала трудна, а ти, иако осећаш да нешто није у реду, захваљујеш лекарима који су тврдили да никада неће имати децу. Не мислиш о том клинцу који стиже или о жени. Навикао си да ти мале ствари буду битне. Сендвич, кауч, тв. Ти фазони. Наравно, кауч вечито делиш са три непознате персоне, и тв не чујеш од свих оних кретена који се деру... Али ти ниси на њих бесан. Ти си равнодушан. Никада не би убио другог човека. Или се убио због другог човека. Сваки трећи дан носиш веш у праоницу. Онда узимаш чисти. Таман ти се нека мајица допадне - а ти мораш да је даш. Онда добијеш неку два броја већу. Али тебе то не дотиче. Па послу, шеф је љубазан према теби. Једе ти се нешто слатко, али мораш да чекаш четвртак, јер тада дају слаткише у народној кухињи. Не можеш да си купиш чоколадицу, јер не радиш за плату. Радиш за свет. И нема Бога или ђавола да те спаси. 

п.с.

Јесте Џон Ленон био политички свестан човек, сасвим добар уметник и није био сероња као већина људи што су, али...уср'о је све са овом песмом. Ако погледаш Орвелову Осамдесет четврту, идеја је дијаметрално супротна (погледати на нету ш'а значи, ко не зна, ил' 'ајд да вам скратим муке, укратко - две супротне ствари које се додирују леђа о леђа).  Дакле, одржавати свет у рату, будити мржњу у људима, направити једног Бога и једног ђавола, и користити глад и похлепу коју повлачи, као оружје. Реализација је никаква. У оба случаја. И никад неће бити ишта боља од тога. Зато ти, Џони, опраштам, и категоризујем ову песму међ' халуциогене бајке, које и сам понекад пишем. Паметан си био човек. Углавном.