Отиш'о је твој ћаћа, по цигаре, пре петн'ест година. Ни ти ниси ништа бољи. И ти ћеш отићи један дан по сок ил' каву, и ето. Да је био рат, па и некако. Нег' отиш'о, рат се био завршио, има пар година. По какве л' је цигаре отиш'о кад му треба петн'ест година да се врати - не знам. Карирану кошуљу носио, исто к'о ти сад.
Твој је стари увијек био кило, баш к'о ти. Ништа живо поправит' није знао, само разјебе све и оде на пос'о, касније, у рат. Е, ал' је зато био паметан. Био добар математичар, свашта. Ти нис' ни ту приспи'о, ал' добро. Битно да пролазиш у школи.
Е јест' једном поправио одвод у купат'лу, и то му је све за ови' два'ест година. Кило живи. Ал' јест' знао форе, један му није био раван на општини. Мангуп вала, прави. Нит' лијеп, нит' згодан, нит' им'о пара, а опет... Није се то тад гледало, к'о сад.
Некад, дође, пита те за плес, отплешете зера, онда још зера и док се сконташ шта се дешава, удаде се ти. Само дођу, украду те, а тебе срамота од твојих и од села, и тако, удаш се. Их, шта мен' фали? Ништа.
'Ћио он да престане, да батали цигаре, ал' мен' било мрско да престанем, па и он, уз мене, наставио. Да сам тад бац'ла цигаре мјесто сад, ем што би' твој ћаћа био ту, ем што би' имали пара за кућу на три спрата, да опремимо, за снајку. Враг ме ћеро, ето шта је.
Кад смо били дјеца, ја сам твог старог истукла неком мотком, јер ме нешто зез'о. Можда га и зато дан-данас нема из продавнице. Можда је рек'о да иде у Америку по цигар, а ја га нисам чула, мислила да иде ту, сто метара...
Чудо је твој ћаћа био. Такви се више не рађа. 'Ајд сад у продавницу. И немој случајно да сам те вид'ла да купујеш цигаре, знам да си јуче пушио са оним билмез'ма и' школе, рекла ми Меланија. Нема л' те за по' сата јебаћу ти мајку, јес' чуо?
0 коментара:
Постави коментар