Било је лето и било је вруће. Дане сам, као и иначе, проводио свуда, осим код куће. Тог дана смо били код Жилета, играо се опак монопол у опаке новце. Пошто сам по шести пут ове недеље покупио новце са стола, запутио сам се у продавницу код Зокија, да пазарим обичан сладолед, јер тих шесто динара једноставно није било довољно за породични. Наравно, триста метара даље си могао да купиш два породична за те паре, али ко ће да се цима триста метара. Зајеби, мрзи ме сад да вам причам остатак. Углавном, било је до јаја.
п.с. Кад банем гајби вечерас, онда. Ако није проблем.
0 коментара:
Постави коментар