Како сам постао студент вол. 2

Ово људи сад пишем, јер ми се пише (гле чуда). Вол 1 није објављен, није ни написан, неће ни бити. Да вам причам како сам намерно случајно постао студент, опет, не пада ми на памет. Зајеби. 

Но, људи, пре отприлике минут и по сам схватио да сам ја прави правцати студент. Десило се то сасвим случајно, док сам размишљао (озбиљан сам) шта вас најчешће мучи и какву шегу...Чек. Одем ја сад на гугл да видим да л' уопште постоји реч "шега" (откуд знам, имам дивљи вокабулар, некад испадне нешто што никад нико није чуо, бокте), откуцам лепо "шега" и он ми избаци Сега. Па јебала те Сега, дрнд'о сам је док нисам добио комп, па чак и после некад, спржио једно четири адаптера, јер сам покушавао да пређем јебеног Супер Марија у ком није постојао сејв гејм и то. Куцам "шега шшшшш", добијем неког ди џеја, лудило неко. Почео сам већ да сумњам у постојање те речи, али сам онда откуцао, помало раздражен: "Шега јеботе, шега!" и опет ми изађе Сега. И док сам сморено листао остатак резултата, видео сам да је нека "Шејла краљица свемира" употребила ту реч у једном свом тексту. Фала Богу, луд нисам. Ето. Шега. Ајд сад даље да ћерам.

Дакле, контам ја шта вас мучи, и како би од тога какву шегу направио...Ал' ми ништа на памет не пада. То сам мислио да саставим, чисто да не помислите, не дај Боже, да сам неки мрачни шљам, секташ, сексаш и коман...Ал' јебига, не иде, биће једном приликом, ваљда, нешто. Мало сам се вратио на рил дил, јер, јебига, 'оће ми се да направим нешто од овог, сада већ слободно могу да кажем, талента (мислим да је океј сад да се ширим, брдо људи ми је рекло да "вредим", кидам, растурам како добро пишем, итд...). Но, отишао сам скроз далеко од наслова који би требао да гласи: "Зашто ми је до јаја да будем студент вол. 43"

Кренуо сам на овај факс, јесте, трогодишњи факс, рекоше нам професори, и ко ми следећи буде рекао да није факс отераћу га у пизду материну. Но, откад сам кренуо на факс, малопре схватих, мој се живот фино променио. Задовољан сам. 

Прво и најбитније, ништа више у животу "не морам". То ми је нешто најбоље што факс нуди. Не мораш на предавања, ни на испите ни ништа...Нико те не тера, не јури, никог не боли курац за тебе, што је једна дивна ствар иако звучи помало тужно. И баш зато што не морам идем горе, седим, слушам, пролуфтирам се, одем у кафану са овим мојима са факса...Да јеботе, ево прошло месец и нешто и већ су "моји", знам их брдо и са свима сам до јаја. Има ту јако кул људи. Има и смарача, ал' ко им јебе матер, и они су саставни део живота, па и њих кулирам некако, искусно као да сам неки дебелокожац. Добра је промена упознати деведесет нових људи. Оно као, људи се временом засите једни других, па кад банеш међ' све те нове људе осећаш се као да су те голог избацили на зиму, а теби се још и свиђа. 

Узгред, имам четири колегинице на смеру, знам их све. Две сам знао од раније, једна ми је комшиница, а друга ишла са мном у средњу. Значи, упознао сам две нове женске особе. Мада, искрено да вам кажем, то није ни битно, јер откад сам се канда бацио на књигу и баталио јурњаву којекаквих женки, све ми се некако средило. Склапа се неки шарени мозаик, има ту и једна дамица што ми се баш онако дојми...И шта да вам кажем. 

Леп ми је живот, онако до јаја...Матори увек има плина у југу, фурам где 'оћу...Једем неке кексе сад и имам воду да залијем...Имао сам неки зајебан колоквијум данас и мртав сам уморан након читавог дана проведеног горе. И знам да вама баш цврче јаја за мене и ово што сам сад рек'о, ал' оно...Пре пар минута сам коначно схватио, коначно сам се осетио као студент. Јест то голо говно, често немаш динара и учиш добровољно и немаш времена низашта, а опет имаш времена на претек, ал' је једна јако добра ствар. Ко је разумео, разумео. Мрзи ме да намештам ове реченице, јебига, не могу сад. Углавном, буд'те добри, учите школу и то...Мени је до јаја. И ћао. Имам сад форе два дана да се одморим, онако к'о човек. 

Воли вас Митоман (имам некад тако те геј изливе емоција, опростите).