Мислим да имам блажи срчани удар...
Горим, апсолутно и потпуно изнутра,
и као да осећам како ми се џигерица распада,
а из грла ми сева ватра...
Не, изгледа да није срчани удар,
али да ли се можда претварам у змаја?
Сви змајеви су можда мртви.
А ја сам радио дванаест сати данас...
Није то ни приближно гадно, пре само педесетак година
људи су радили по осамнаест сати дневно...
То су била времена...
Могао бих да окривим прљаве капиталисте за то,
али то заиста не би била истина...
За разлику од црња,
радим јер желим,
што пре буде готово,
више дана ћу моћи да гледам у празно,
стартујем девојке које ће ме одбити
и мазим мачора као најгори зликовац у историји...
И док самоспаљивање траје
и дишем све теже,
нека сви знају,
ако се претворим у змаја,
и даље ћу бити ваш пријатељ...
А ви немојте бити змајисти
па наставите да се дружите са мном...
И имам сан,
поприлично ружан,
да се сви ми заједно дружимо,
иако се можда баш баш не волимо
и нимало не желимо да се дружимо...
И зато,
сви ви,
били змајисти или не,
знајте ову једну ствар:
Змај вас мрзи све подједнако.
0 коментара:
Постави коментар