Био је сунчан дан у сред зиме. Заслепљујуће сунчан да. Сунце није марило за годишња доба. Трудио сам се да се напијем у једној оближњој кафани... Знаш оно, етно стил, на спрату су била само два стола и за једним, онако изврнути, били смо ми. Попили смо много. Конобарица нас је мрзела из дна душе, ниси морао бити геније да јој то прочиташ из погледа или речи... Били смо заиста пристојни момци, али њој је очигледно била мука од пијанаца, вероватно их је повалила пар, па је сада прогањају, покушавају да је одвуку у неки ћошак, покушавају да је додирну између ногу или макар за руку... Нешто јој се дешавало. Патетични су били и они и она, али наравно, све је за људе...
Негде, у неким другим градовима вероватно су пиле све жене које сам волео... И јеле такође, све су биле дебеле. Мој другар никада није волео. Желео бих да будем као он. Једном је баш желео да јебе, па је пришао неким мало старијим мачкама и тражио им пичке. Једна од њих је устала, одвела га у тоалет и дала му. Понекад мислим да је он само будала која има среће. А понекад мислим да је неартикулисани сероња... Но, то није важно.
Након што ме је једна баш добра плавуша одјебала, схватио сам да желим нешто више од живота. Схватио сам какву жену желим, али сам такође схватио да не познајем такву жену. Када бих је срео на улици, не бих знао шта да јој кажем... Пази, ја, који сам увек имао речи, ја, коме су речи најчешће биле једино оруђе и оружје, не бих стварно знао како да јој приђем. Шта да јој кажем. Онда сам схватио да су такве мисли сулудо мучење и напио се толико да нисам могао да се подигнем од стола када смо кренули...
Таман кад смо дошли до врата, заједно, помажући се, у кафану су улетела два типа са пиштољима и викнули ону клише реченицу - ово је пљачка! Јок, маму вам јебем, дошли сте играти пикадо! Кафана је баш добро пословала, па је било и за очекивати тако нешто да се деси, кад тад. Када су видели колико смо пијани, окренули су нам леђа. Мој другар је гледао како да клисне на врата, а ја сам дохватио пепељару да звекнем лика до мене која ми је одмах испала. Цела кафана је утихнула. Онда су се сви насмејали. Смејали су се и пљачкаши. Онда је један извукао пиштољ и упуцао мене па другара. Или кроз мене другара. Не знам. Пали смо доле, али све је углавном било исто. Били смо пијани, ништа ме није болело, причали смо нешто да ћемо им јебати маме ваљда... Онда је један од гостију извукао пиштољ и упуцао оба пљачкаша. Онда је конобарица извукла ловачку пушку и упуцала госта. Онда је неки небитан тип бануо на врата, а прејебана конобарица је упуцала и њега. Онда сам ја дохватио флашу вина, придигао се некако и онесвестио је.
Сви су клицали. А кафана је била пуна лешева. Луда багра. Једна од болничарки коју сам видео док су ме оживљавали изгледала је баш као она права. Наравно, нисам марио. Чуо сам да ћу ионако умрети за највише пет сати.
0 коментара:
Постави коментар