Барутана је ок!

Данас је четврта годишњица Барутане. Митоман је прешао велики пут пишући овај блог. Много ме је срамота због неких ствари које сам писао пре пар година. Али оне су део мене. И тако ми је јебено драго што имам сачуваног себе, и знам какав сам био пре четири године, пре три, две... Посматрам се, анализирам... Имам онај прелазак из тинејџ фазе ка одрастању... Тад сам баш много размишљао о смрти. Јебеш га, пар пута сам помислио да би требало да се звекнем. Али не. Само сам схватио да дефинитивно нисам човек који би икада учинио тако нешто. 

Ја сам човек са планом. Можда је то врљав план, неостварив, али је план и држим га се. И читао сам неки свој давни пост где говорим да не могу да спавам кад имам неки проблем... Али то није оно типично за све људе, нервоза и паника... Ја не могу да спавам зато што ми мозак ради и иако је понекад трајало по целу ноћ, увек сам на крају имао неко решење. И била су добра. Па, за већину ствари. Једино за љубав никада нисам нашао добро решење. Али то није важно сада. Одустао сам. Мислим, мене апсолутно не занимају те жене... Упознао сам једну плавушу пре два дана, 'нако, баш је згодна и чупава, скроз мој тип, физички. Психички је, па, волео бих да могу да кажем хаос. Али је једноставно површна, плитка, шта ли... Није имала момка сто година. Она мени зато даје шансу. Дајем шансу и ја њој. Наравно, и за то ће се испоставити да је тотални фијаско, као и претходне три са којима сам покушавао да се сконтам. Али такав је живот.

Што се тиче живота, тренутно сам у потрази за неком већом слободом. Надам се да ће наступити ускоро. Решио сам да се држим једине идеје која ме је држала дуго времена - писања. Седнем за компјутер, ставим слушалице и пустим једну песму. То ми је ритам, рецимо. С времена на време приметим да је престала, па је поново пустим. Након трећег-четвртог риплеја, толико дубоко потонем у причу да и даље чујем музику. А када коначно буде готова, и притиснем дугме на ком пише - Објави... Онда... Не, не може да се објасни. Боље је од секса. А секс је, реално, најбоља ствар на свету. Боље је, сто пута. Онда могу пола сата да зурим у празно и да се осећам као краљ... Тако добро и лагано... Лагано је кључна реч... После секса си лаган, али када завршиш баш добру причу, е онда тежиш онолико колико тежи можда један лист папира... И седиш и чекаш да полетиш.

Такво писање нисам већ дуго времена радио... И од Нове године хоћу. Желим. Али сам писао за странце, колико се могло... Свашта. Сад чекам да напишем неки баш добар роман као писац из сенке... Па гледам тог Амера како узима кеш и плива међу рибама, док ја седим у нашој красној земљи где тај исти роман не би никада икада имао икакве шансе да постане светски или макар иоле познат... 

Што се Барутане тиче... Могао сам ја да је учиним популарнијом... Можда писањем о актуелним темема или пљувањем по свима... Небитно... Али нисам. То нисам ја. Мислим да сам пре једно две године почео да гледам своја посла... Оно као, не занимају ме скандали, поплаве, концерти, ебола... Подједнако ме не занима да пишем било о добрим или лошим стварима... Не волим да глумим лажног хуманитарца овде на блогу... Пре ћу послати пар порука за гладну децу и знати да сам нешто урадио. Такође не волим да глумим лажног моралисту... Ако се јебала та певачица, нека је, као да се ви не јебете... 

Барутана је била и остала моје место. Место где ће тип који само жели да путује са неком мачком, да пише и ужива, моћи да дође и напише колико је далеко од тог сна. Место на ком ћу моћи да убијем шефа и да ми нико то не замери. Место где ћу моћи да преокренем њено "не" у "да". Место где је све могуће. Јанко је добар тип, углавном. Митоман је сјајно лош тип. Можда постане највећи антихерој икада. Ма јебеш га, можда чак и уништи овај свет који знамо и направи неко боље место за све нас. Знаш оно, као онај лик из Кланице 5. Но, све то остаје да буде виђено. 

Хвала свим трома читаоцима што ме прате и подржавају.

Свим срцем ваш, 

Митоман.