Родитељи су отприлике напасти које ти ни у десет увече, док лежиш у кревету, вољан да ставиш тачку на овај јебен дан, не дају мира већ морају да ти саопште да планирају сутрашњи дан да ти сјебу. Родитељи су изузетна бића која су те створила да би, након двадесет година цимања и одрицања, коначно, имали биће које мора без поговора да учини тражено... Нема оно, имаш ли планове сутра, већ сутра у десет ћеш да урадиш то и то. А онда се убаци оно друго и дода - е, да, негде око један би требало ово да обавиш. Ти кажеш - хвала вам, сјајни сте... А у глави ти одзвања - на одгајање детета у Србији се до двадесет и друге потроши око осамдесет и шест хиљада еура...
Мислиш, уколико скупим осадесет и шест хиљада еура, можда ми коначно дају мало мира, оно као, дај да се видимо на недељном ручку уместо уторком на свађи и дај да јебено коначно будемо сви срећни, да се шпрдамо нешто, а не да се вечито осећам као да ме неко пијуком удара по глави... Али то не функционише такоо... Када се родитељи свађају, најбоља ствар коју можеш да урадиш јесте - ништа. Држи се по страни, уживај у свом чоколадном млеку, читај књигу, јебе ти се... Кад си сувише мали и слушаш та срања нескладног брака, све ти некако изгледа страшно... Оно као, ужас. Али то није ужас. Ужас је то што се већина парова замрзи након двадесет година заједничког живота. И ужас је то што их само навика и зависност држе заједно. Дакле, то је оно што је заиста јебено ужасно. И никада немој глумити дежурног полицајца, јер онда ће се десити фасцинантна ствар - зараћене стране ће се окренути против тебе. Сва њихова мржња ће сада бити уперена само у тебе, јер немаш поштовања, јер си се приклонио овоме или ономе, јер шта ти има да се мешаш, ко је кога родио...
И можете ми рећи шта хоћете, али никада, НИКАДА не бих оженио жену која ми не одговара. Може она да има мана колико хоћеш, али то морају бити мане са којима ја могу живети. А реално, ако нађем жену која мрзи свађе подједнако као ја, никада се у животу нећемо посвађати, све ћемо дијалогом решити или неком другом методом и биће океј... Ако ожениш жену сличних интересовања и погледа на свет, онда верујем, заиста, да чак ни након двадесет година, не може бити толико сјебаности и нарушености односа међу вама.
Дакле, родитељи су нервозни људи, учесници фамозног круга викања, а чик погоди ко је на мети када их изнервира шеф или колега на послу. Тако је, ти. И сад, док неки срећковићи уче како треба, ми, већински остали, учимо како се не треба понашати... И новчани статус има утицаја, приметио сам, на осећања и емоције родитеља. Рецимо, када сте тешка сиротиња, родитељи се воле и супер су. Зато ти је и оно на тевеу кад снимају неку сиротињу са деветоро деце тако тужно и срцепарајуће. Зато што се родитељи волу и деца се волу и сви се волу. Када родитељи имају пуно пара, онда се вероватно не волу, али нико то не примећује, јер имају све, зашто би се свађали? Проблеми настају када се нађеш у средини... Дакле, средња класа је пакао. Имате пара, али за основне потребе, океј кућицу и неки буђав ауто. Али онда крећу да се јављају жеље... А с обзиром да нема довољно пара да се све те жеље могу испунити, свађе постају твоја сјајна свакодневица.
Отприлике, пат позиција детета је најтужнија. Уколико побегне из топлине родитељског дома, мораће да плаћа стан и ништа неће створити, за цео живот, што би могао оставити деци. С друге стране, ту је и дуг од осамдесет шест хиљада еура, који се мора признати и исплатити зарад апсолутне слободе. Са треће стране, можда је најбоље да заборавимо целу ствар, да ја одрадим шта ми је речено и правим се да је све у реду, док изнова и изнова покушавам да прочитам страницу књиге слушајући како се родитељи свађају...
п.с. Нестало ми нета док сам синоћ писао, одрадио сам све речено, провео цео дан напољу на минус шес' степени, дошао кући, сачекао ме интернет и глупи проблеми на послу што имплицира да је ово један сјебан дан. Али сам био на банкомату и осећам се богато иако нисам, што је сјајно. Живели родитељи!
п.п.с. Јеботе, звао ме први "комшија", који повремено свраћа код својих родитеља овде, да му поправим комп. Каже човек - изађи, ја изађем, ево ти комп, мало је прљав, ал' нема везе, јави шта си урадио, доћи ћу за три дана по њега. Шупичкуматерину комшија!
Мислиш, уколико скупим осадесет и шест хиљада еура, можда ми коначно дају мало мира, оно као, дај да се видимо на недељном ручку уместо уторком на свађи и дај да јебено коначно будемо сви срећни, да се шпрдамо нешто, а не да се вечито осећам као да ме неко пијуком удара по глави... Али то не функционише такоо... Када се родитељи свађају, најбоља ствар коју можеш да урадиш јесте - ништа. Држи се по страни, уживај у свом чоколадном млеку, читај књигу, јебе ти се... Кад си сувише мали и слушаш та срања нескладног брака, све ти некако изгледа страшно... Оно као, ужас. Али то није ужас. Ужас је то што се већина парова замрзи након двадесет година заједничког живота. И ужас је то што их само навика и зависност држе заједно. Дакле, то је оно што је заиста јебено ужасно. И никада немој глумити дежурног полицајца, јер онда ће се десити фасцинантна ствар - зараћене стране ће се окренути против тебе. Сва њихова мржња ће сада бити уперена само у тебе, јер немаш поштовања, јер си се приклонио овоме или ономе, јер шта ти има да се мешаш, ко је кога родио...
И можете ми рећи шта хоћете, али никада, НИКАДА не бих оженио жену која ми не одговара. Може она да има мана колико хоћеш, али то морају бити мане са којима ја могу живети. А реално, ако нађем жену која мрзи свађе подједнако као ја, никада се у животу нећемо посвађати, све ћемо дијалогом решити или неком другом методом и биће океј... Ако ожениш жену сличних интересовања и погледа на свет, онда верујем, заиста, да чак ни након двадесет година, не може бити толико сјебаности и нарушености односа међу вама.
Дакле, родитељи су нервозни људи, учесници фамозног круга викања, а чик погоди ко је на мети када их изнервира шеф или колега на послу. Тако је, ти. И сад, док неки срећковићи уче како треба, ми, већински остали, учимо како се не треба понашати... И новчани статус има утицаја, приметио сам, на осећања и емоције родитеља. Рецимо, када сте тешка сиротиња, родитељи се воле и супер су. Зато ти је и оно на тевеу кад снимају неку сиротињу са деветоро деце тако тужно и срцепарајуће. Зато што се родитељи волу и деца се волу и сви се волу. Када родитељи имају пуно пара, онда се вероватно не волу, али нико то не примећује, јер имају све, зашто би се свађали? Проблеми настају када се нађеш у средини... Дакле, средња класа је пакао. Имате пара, али за основне потребе, океј кућицу и неки буђав ауто. Али онда крећу да се јављају жеље... А с обзиром да нема довољно пара да се све те жеље могу испунити, свађе постају твоја сјајна свакодневица.
Отприлике, пат позиција детета је најтужнија. Уколико побегне из топлине родитељског дома, мораће да плаћа стан и ништа неће створити, за цео живот, што би могао оставити деци. С друге стране, ту је и дуг од осамдесет шест хиљада еура, који се мора признати и исплатити зарад апсолутне слободе. Са треће стране, можда је најбоље да заборавимо целу ствар, да ја одрадим шта ми је речено и правим се да је све у реду, док изнова и изнова покушавам да прочитам страницу књиге слушајући како се родитељи свађају...
п.с. Нестало ми нета док сам синоћ писао, одрадио сам све речено, провео цео дан напољу на минус шес' степени, дошао кући, сачекао ме интернет и глупи проблеми на послу што имплицира да је ово један сјебан дан. Али сам био на банкомату и осећам се богато иако нисам, што је сјајно. Живели родитељи!
п.п.с. Јеботе, звао ме први "комшија", који повремено свраћа код својих родитеља овде, да му поправим комп. Каже човек - изађи, ја изађем, ево ти комп, мало је прљав, ал' нема везе, јави шта си урадио, доћи ћу за три дана по њега. Шупичкуматерину комшија!
Мој бивши муж и ја смо раскинули пре годину и два месеца, а ја сам била у шестом месецу трудноће. Обоје се волимо и то је био шок за мене и заиста ми је сломило срце. Покушао сам да га позовем и обе линије су биле прекинуте. Покушао сам да дођем до њега на друштвеним мрежама, али ме је склонио са њих. Покушао сам да дођем до његових родитеља и они су ми рекли да је њихов син рекао да ме не воли и да не жели да ме види и да не знају шта није у реду. Плакала сам и плакала сваки дан јер сам га много волела. Док се нисам породила и беба није имала годину дана, нисам могла да вратим своју љубав. Опет сам био збуњен. Не знам шта да радим, а остала сам и без посла и немам новца да се бринем о беби. Била сам несрећна у животу па сам плакала сестри и рекла јој свој проблем и рекла да зна за моћну чаролију која је бачена др апатом која јој помаже када није могла да затрудни. Контактирала сам га путем е-поште и он је рекао да ће ми помоћи и рекао ми је да је жена ставила чини на мог мужа и рекла да ће ми помоћи да разбијем чини тако да ће ми се муж заувек вратити и да ће бити мој. За мене је било велико изненађење што се догодило све што је рекао. Муж ми се одмах вратио и рекао ми да му опростим. Хвала вам пуно овом моћном и искреном чаролију. Молим се да ће дуго живети и радити више од свог дивног дела. Ако имате проблем који вас мучи у животу, обратите се овом моћном играчу чаролија! Он ти може помоћи. Неће вас изневерити, можете га контактирати путем гмаил адресе: драпата4@гмаил.цом или преко његовог вибера/вхатсапп-а:(+447307347648)
ОдговориИзбриши