- Да ли имаш оно што сам ти тражио?
- Имам, у торби је.
- Океј, слушај... Ти и ја смо сада важни. Ми. Не мисли о ономе што ће се сада десити. Мисли о ономе што ће доћи кроз пар дана.
- Знам, али... Лоше је. Ми смо зли! То је злочин, ја не могу...
- Нисмо зли! Биће све у реду, смири се само... Само још мало!
Пришао је торби. Док је отварао, она је зајецала. Унутра је лежала мала девојчица и ушушкано спавала. Он је полако изнео и положио у нешто налик на металну каду. Онда је прикачио на пар цевчица. Девојка је хтела да га спречи. Али ипак није. Мислила је да и они заслужују да буду срећни. Он је пробудио девојчицу и у том тренутку јој пререзао врат. Крв се сливала. Чим је се прва кап помешала са горивом, бионички брод је оживео. Најновија технологија коју је човек осмислио. Полетели су. Девојчица је била мртва. А они су напуштали Земљу. Коначно су могли бити заједно. Некада апсолутно неспојиви, макар на овој планети... Сада - коначно срећни. Он је седео замишљен, а она је и даље плакала.
0 коментара:
Постави коментар