Вечерас сам срео сјајну плавушу,
она је оличење ђавола,
види се да све те игрице зна
и заиста сјајно кокетира...
Волео бих да одиграмо још коју игрицу,
она и ја.
Као вечерас.
Некако,
срце ми је слабо на плаве.
Природно аријевски плаве.
Заиста бих волео да направимо хаос
она и ја.
А и сасвим сам сигуран да би могли,
без имало труда.
Такође,
вечерас,
недостаје ми мој мачор,
да каже мрр мрр мрр
и да гази по мени
док се намешта
и да потом спавамо,
срећни,
све док он не одлучи да је гладан
у четири изјутра и ја морам да устанем
да бих га нахранио...
Желим ту плаву у мом кревету
и желим да мој мали мачор буде жив...
Желео бих да је овај свет добро и фино место,
али то нажалост није тако.
Ова плава би заиста могла бити моја,
јер је мала и моћна,
и заиста мислим да бисмо срушили свет.
Иако је никада не бих оженио.
Иако знам да је мали олош.
Желим да се мој малиша врати.
Да ми каже,
добра ти је ова плава чка,
и ја сам неку мачку чекирао скоро.
Али се такве ствари не дешавају,
знам...
Ја нећу бити у кревету са плавом,
а он неће бити никада више жив.
Јебем те виша сило.
0 коментара:
Постави коментар