О чмрљама

Чмрљаве девојке су чмрљаве. 

И људи су чмрљави.

И ја сам чмрљав.

Још увек нисам смислио шта то тачно значи за мене,

али то не мења чињеницу да смо чмрљави. 

Ноћас сам седео са неким новим људима.

Неки су били баш курац.

Неки су били сјајни.

Али су сви били чмрљави.

Кошуљица лик коме сам морао да кажем да не зна ништа, јер претерано воли да сере о стварима које не зна и хвата фору што и други не знају па би да испадне паметан. Није имао среће, јебига, ја сам се некако затекао ту, са познавањем баш те теме. Много мрзим те просипаче памети. Не би било никаквих проблема да просипају памет коју имају. Ал' ако кењаш о нечему а не знаш, тачније, знаш две мрвице више од ових који не знају баш ништа, то ме много нервира. Што глумиш бајо, буди нормалан. Его до неба. А човек к'о млохава ћуна. После ми је намерно просуо неки спојлер за серију,  шитстер чмрљави. Сматрам да треба да уведемо закон који би подстицао руљу да кажњава људе који воле да серу о стварима о којима не знају ништа. Типа, ако лик сере о берзи, а за берзу је чуо на вестима док је чекао да види шта је урадио Лацио, пред ликом који тргује већ неко време на берзи, треба га тући каменом у главу. И забранити му да носи карирано до краја живота. 

Онда сам срео страшно паметног типа, 'накo, чак и изгледа као они супер паметни супер чудни клинци. Има афро фриз, чупав, велики, а мршав је баш, оно, гори него ја. Седимо тако, пијемо, певамо, и у једном тренутку ми он каже - ајде на терасу, морам нешто да те питам. Изађем, контам, шта ће да ме пита лик кога први пут у животу видим, кад он каже - је л' ти живиш ту и ту отприлике? Ја му кажем да. Каже - а јеси ли са Вукајлије? Ја опет да. Почне лик да се смеје и каже - ја памтим ликове, видео сам те на слици на форуму пре пар година, а пре годину дана сам ишао код брата у твој крај и видео сам те у бусу, био си поред мене, и знао сам да си ти, и сад сам дуго размишљао да ли те питам, ако ниси, у земљу бих пропао. И тако, нађе ме лик у оволиком граду, сасвим случајно. 

Рекох му да је то био судбински сусрет и да вероватно треба неки квест да решимо заједно, типа, да зарадимо тону лове или да покоримо свет. Или тако нешто. Баш сулудо.

Јебено, човек је видео пар мојих слика пре можда четири-пет година и сећа ме се. У моју одбрану, имам баш карактеристичну њушку. Али тај тип има јебено сјајан мозак. Још је и мој Крајишник, одма се зготивили. И он је исто чмрљав, без разлике. 

И ова цура и њен човек, супер људи. Паметни. Она ме баш разуме. Типа, баш баш. Имали смо исте фазе, животно и уметнички и свакако. Некако, баш је лепо причати са неким ко има неко природно капирање тебе као личности. Не знам. Лепо је. Иако је затвореног ума, па не верује да ми је Зидање Скадра на Бојани омиљена епска песма. А он је паметан, економиста. Јако добар лик. Мислим да он је тип кога зовеш кад заглавиш у затвор или кад ти риба затрудни. Тако личи. Мислим да треба да носи кошуље и акт ташну, тако би био комплетна личност. Мало су чмрљави обоје. 

И моја другарица и њен нови брадати дечко су такође врло чмрљави. Јутрос устајем да идем кући и питам је - како ти се зове дечко, а она сва као клинка у вртићу - Маркоо. Па руке на лице. Ал' све спонтано, тек је после сконтала како личи. Умрео сам. Нек се волу деца. Иако су чмрљава. 

А ја, као најчмрљавији тип на целој блеји морам да кажем - чмрљавима је сасвим добро. Иако немају пара. Или кила. Или имају превише кила. Једна ствар је сигурна - чмрље су у успону!