Једно је сигурно, била је то оригинал циганка

Одем данас у кафић, седнем, упалим лаптоп и почнем да радим. Након пар минута улази у кафић стара циганка, црвене косе, са једним златним зубом и остатком вилице скоро празним. Прво креће да жели срећу конобарици, која јој нешто одбруси и изађе у башту да послужи муштерију. Онда угледа мене, дође и почне са лепим жељама. Иначе, ја се плашим тих циганки. Брате рођени, много су ружне, једном кад ме је напала нека болесна код Газеле, пет дана сам имао кошмаре. Углавном, сад, немам ти ја храбрости да је отерам, а ни неке жеље, право да ти кажем. Понавља ми, гледај ме у очи, ја је гледам, и креће она да прориче. Заинтересован сам.

Каже, парафразирам, јер јој превише зуба фали, па је пола нисам разумео - "имаш пара и кућу и све, али немаш лепу девојку." У суштини, немам ни ружну, али капирам да је на то мислила. "Имао си дугу везу, то не знаш зашто се завршило", па настави нешто што нисам разумео. Углавном, то погоди, јеби јој матер. Нешто прича онда, ништа је не разумем ја. "Видим, бићеш велики директор", за то јој фала, и ја се надам. И онда долази занимљив део. 

"Видим венчање, оженићеш једну малу црномањасту, са зелено-плавим очима, витку." Седим, питам се да ли такву особу уопште познајем. Онда каже - "некада сте се заљубили, али сада нисте у контакту." Нешто је говорила између, па нисам скроз сигуран да је повезано са овим првим. Углавном, ћутим. Шта да кажем. Не могу да тврдим да је у праву. Не могу да тврдим ни да није. Чини ми се да знам на кога је мислила. Али некако ми је изузетно тешко да поверујем у то. Мислим, ја сам се трудио, баш, али и није прошло како сам очекивао. 

После ми је рекла да је из неког места тамо, те да је оригинал влашка мађија. И тражила неки динар. Ја јој дао, мислим, и ако ме је лагала, макар је нешто лепо говорила. И тако.

Углавном, јебига, волео бих да видим је л' циганка била у праву. Нека ово остане као подсетник, па да једног дана велики директор објасни својој женици значење судбине.