Измишљотине, бљувотине и апсолутне галактичке вуцибатине

Овај пост ће садржати неке моје сулуду констатације и теорије. Уколико нисте отвореног ума, немојте читати. Уколико помислите да сам полудео, хвала вам, чиниће ми задовољство то што не морам више да губим време са вама. И раније сам имао нападе сулудих теорија. У ствари, то нису уопште сулуде теорије. Потпуно су логичне. Зато им и посвећујем пажњу. Што више им времена посветиш, логичније су. Одакле почети... Тражио сам пост у коме сам објашњавао зашто верујем да Бог и еволуција могу ићи руку под руку, али га не могу наћи. Не знам где је. Углавном, поновићу моју теорију, укратко, да поставим какву-такву основу. Не обазирите се на стотине питања без одговора које ћу поставити успут. 

Дакле, Бог нас је ставио овде. Не знамо зашто. Еволуција каже да смо настали развојем мајмуна током милиона година. Како то да ниједна друга врста није успела еволуирати до интелигенције? Милиони година, стотине врста, и опет, само мајмуни. Остали добили или изгубили по палац. Мајмуни добили мозак, усправили се, покорили планету. Нимало чудно. Што се Бога тиче, све је у реду. Све је створено и код Дарвина и у Библији истим редоследом. Ми не знамо колико траје један Божији дан, јер је он ван времена. Седам дана у Библији врло лако могу бити еквивалент милионима година еволуције. Ово подсећа на ону причу о Зевсу који је направио сина смртници и вратио се на Олимп. Када је поново посетио, његов син је већ имао двадесет година. А код њега само један дан прошао.

Има толико одговора које желим да добијем... Нека знања која смо имали некад, сада немамо. Не можемо, рецимо, да направимо пирамиде. Чак ни десети део величине и прецизности не можемо да постигнемо. И слично. Како? Како је могуће да ми, данас, са крановима, архитектама, ласерима, не можемо да направимо јебену пирамиду? А њу су наводно градили робови. Неко је био овде пре нас. Што више размишљам, логичније је. Неко ко је знао много.Ми смо ту, учимо, учимо много и сада учимо брже него икад, али то није ни приближно довољно. 

И хороскоп... Размишљао сам и о томе. Оне карактеристике звуче некако... Карактеришуће. Описно. Можда је Бог направио експеримент. Узео је дванаест врсти личности и рекао да сваки човек буде комбинација знака и подзнака. Ако се то узима у обзир, добија се тачно 1.352.078 комбинација. Што теоретски значи да на овој земљи има око 5250 људи са идентичним личностима попут моје или твоје. Разбија мало илузије о јединствености, а?

И овај свемир... Шири се, а већ је преогроман, чак ми је и сазвежђе непојмљиво огроман појам, замисли тек галаксију или свемир... Мислим, не могу да замислим, то је проблем. Ограничен сам. Јеботе, да ми неко да бесмртност и могућност да путујем свемиром, сјеб'о бих се начисто. Као, путујеш сто милијарди година највећом могућом брзином и још ниси обишао све, има још... 

Неки научници тврде да је Матрикс могућ. Да ништа од овога није стварно. Можда. Али можда је све ово у нечијој глави... Као, сличност између човековог мозга и свемира је запањујућа. Можда нас је све неки клинац замислио и ми играмо како он жели. А опет, он је можда такође створен од стране неког.

Можда је тај клинац Бог, јер неки научници тврде да је Бог биће из једанаесте димензије, чије мисли обликују наше три димензије. Што се поклапа са Библијом у којој Бог ствара свет речима. По томе, анђели су бића из типа пете, шесте димензије, те могу да нам се укажу негде, без потребе за физичким присуством. С тим у вези, можда су такозване магије (вуду, влашка, итд) у ствари начин да исцимаш неко више биће да ти помогне око нечега. Да ли је исцимано биће добро или зло, то је све релативно.

Већина нас зна шта су општеприхваћено добро и зло, а опет чинимо лоше ствари. И чини ми се да је то углавном зато што желимо да нама буде добро. Ту преовладава то неко само-одржање, опстанак и слично. То је сјебано баш. Не знам ни зашто разговарам о овоме. Мислим, не разговарам, него говорим.

Те ствари су сулуде. Мислим, ништа није логично, па је све логично. Дао бих све што имам да сад дође човек/ђаво/Бог који ће одговорити на сва моја питања. Желим одговоре и једно годину дана да размислим о свему. После бих био баш сјебан, али бих знао. Не могу да размишљам о томе колико смо мала и површна цивилизација, шта је било пре и шта ће тек бити... Шта ако су сви они луди људи били у праву? Можда они уопште нису луди. Можда је нама лакше да их отпишемо као луде, него да верујемо да, можда, тамо негде, постоји нека сила која нам може наудити. 

Апсолутно је сулудо живети у свету анђела, демона, давних напредних цивилизација, ванземаљаца, духова, натприродних моћи, експеримената... У свету где је све стварно и ништа није стварно. И поражавајуће је то колико не знамо. Постоје милиони прича које говоре о чудима. Да ли је, заиста, статистички гледано, могуће да баш ниједна није права? Да су све пуке измишљотине? 

Замисли тај ниво маште... Да смислиш Бога, анђеле, демоне, ванземаљце, истребиш диносаурусе, посадиш мајмуне, развијеш се од њих... Брате, ја кад мислим причу о две лезбејке мислим да сам нешто смислио ново и да сам маштовит. Јеботе, уколико сам ја заиста луд и уколико не постоји ни један једини проценат истине у свему што сам написао, та браћа која су измислила све те приче су моји апсолутни идоли. Потенцијално, хвала им што су измислили и мене.