Окружен сам керовима и мачкама зато што су људи лоши. А и ја сам. Али је лепо видети животиње које разумеју зашто си лош и зашто су људи срање. Кер је у фазону, ајде да направимо хаос заједно, док су мачке више савезници са којима можеш да кујеш планове за покоравање света. А чврчка ми, таквих планова ми не мањка.
Понекад се видим, у савршеном свету, свету који сам створио, како седим на фотељи уместо трона, са кером поред и мачкама на наслону... Свет контролисаног капитализма, где ти се сваки приход преко десет милиона долара опорезује са деведесет и пет одсто. Свет где се форсира образовање кроз практичан рад, а не кроз досадне књиге. Свет где се са олошем разговара док се не смори и престане са тим само да не би више морао по цео дан да прича са психолозима који су школовани да те цеде и даве...
Свет где је лутрија истина, и где не мора да се глуми лудило. Људи не бацају ђубре на улици, зато што свуда имају канте и сви те гледају као дебила ако бациш. Возови иду на време, сваког дана, сваког сата, сваког минута. Сви су тачни. Цела светска администрација. А потом и сви остали.
Замишљам све то и осећам се поносно посматрајући шта сам створио. А онда скапирам. Ја нисам на челу света. Али и даље верујем да је боље имати једног доброг диктатора него демократију где глас глупих надјачава глас паметних.
0 коментара:
Постави коментар