Боје су лептири

Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Кажем - хајде, важи. Она не зна да је цео свет поплавео. Игра. Игра тако лепо и лагано. Прибија се уз мене. Њене плаве руке су око мог плавог врата. Осећам како ме њене плаве очи гледају. Говори ми нешто, али видим да жели да ме пољуби. Пијана је. Држи чашу плавог пића. Смејем се. Ово је смешно. Зашто је све плаво? 

Она ми шапуће нешто. Ни реч нисам чуо. Али био је то један секси шапат. Прилази ми плави конобар и говори нешто, али ја чујем само музику. Покажем на њу. Онда њој нешто говори. Гледам око нас. Плави људи су нестали. Нема никога. Плава вода пада са плафона. Онда ме она повуче за собом. Излазимо напоље. Говори ми нешто. Не чујем. Типка по телефону. Показује ми. Пише - мали пожар, прскалице су се упалиле. Једино ми нисмо приметили. Па добро, мислим. Насмешим се. Насмеши се. Загрлимо се. Пољуби ме.

Све је пинк. Улична светиљка је пинк. Клупица је пинк. Седнемо. Пољуби ме опет. Небо је зелено. Њене ноге су зелене. Љубимо се. Држим очи затворене. Очигледно ме не служе. Чујем само музику. Добар ритам. Отворим очи. Светло плава. Погледа ме заинтригирано, са пуно бљештавог сјаја у очима. Три брза пољупца. Црвена, розе, жута. Океј. Узмем телефон и типкам. Боје су чудне, а и ништа не чујем. Мислим да је то због тебе.

Лепо се насмеши. Типка - ништа ти не верујем. Онда се насмеши. Насмешим се. Иако нисам спреман да заувек будем глув и видим свет у боји. Можда би требало да јој кажем да иде? Типкам - да ли и ти видиш боје? Типка - са тобом ми је цео свет у боји. Лепа је. Типкам - лепа си. Смеје се наранџасто. Пољубац. Плаво. Типка - свиђаш ми се. Сјајно. 

Моја девојка ће ускоро стићи - пишем. И мој дечко такође, одговара. Последњи пољубац? Климам главом. Свет је црвен. Моја девојка и њен дечко долазе загрљени. Он је пољуби. Она ме пољуби. Машу нам док одлазе. Машемо им са осмехом на лицима. Одједном, све је сиво. Све осим њених ципелица које одлазе. Чујем моју девојку како каже - недостајао си ми. Ћутим. Показује на сиви графит испред нас и каже - видиш ли све те боје? Одговарам - наравно, са тобом ми је цео свет у боји.