Радио сам целог дана.
После сам прошетао Џоа.
А онда поправио комшији рачунар и попио пиво.
Уморан сам као пас.
И лежим у соби са голим зидовима и даскама над главом.
Али одавно се нисам осећао овако добро.
Величанствено.
Рођено за велике ствари.
Иако је успех последица рада, а не судбине.
Можда све буде у реду ипак.
Можда постоји неко горе и говори -
Овај момак. Да. Да, он ће учинити да свет гори.
Смушен израз лица, шездесетак кила телесне масе, мозак сањара.
Да, вероватно ћу учинити нешто изузетно за свет.
Ако икада изађем из затвореног круга великих идеја и неостваривих снова.
И љубичасти цртеж кућице на асфалту
заиста изгледа добро
све док се Џо не попиша по њему...
И моја предодређеност за величину заиста изгледа добро
све док се свет не попиша по њој...
Саберимо се, кажем себи,
сабери се пре него што буде касно,
пре него што те живот млатне палицом по глави
док се ти осећаш величанствено на свом трону,
кревету коме би заиста требало променити постељину
сада већ пуну пиљевине...
0 коментара:
Постави коментар