Понекад,
када ниси довољно жив,
читаве дане одвозе на депоније
и затрпавају их у те огромне рупе...
А с времена на време се појави неки велики дан,
и за тај дан,
дан када си могао дипломирати,
објавити књигу, добити клинца или смувати љубав,
не постоји довољно велика рупа.
Све што преостаје јесте да буде поливен бензином и запаљен...
И све што ћеш осећати је паклена врућина летњег дана...
Дана који си провео у гаћама,
лежећи изваљен на каучу,
сањајући успехе...
А тај дан је могао бити
још један у низу корака ка вечности
који си начинио...
И то што ниси жив беше још један разлог
зашто никада нећеш постићи велика дела,
и зато,
не брини много,
пусти да те ватра опече,
дозволи јој да те спали,
уништи,
делић по делић,
ти безвредни комаду меса...
0 коментара:
Постави коментар