Нико не верује у тебе
и заиста се ништа не дешава,
сунце излази и залази
а ти лежиш или седиш у мрачној соби...
Чини се да ће та стагнација трајати заувек.
Али неће,
не ако ти предузмеш нешто.
Устани рано ујутру и истуширај се,
или немој,
ипак идеш на састанак са посебном цуром.
Позови је и закажи јој у деветнаест часова на тргу.
И не брини, биће она тамо.
Само се побрини да и ти будеш.
Среди се или немој.
Она неће марити.
Али понеси кишобран,
јер никада не знаш шта ће да се деси.
И када се коначно нађеш са судбином
лице у лице
и видиш каква је то дама,
пољуби је, можда
или, боље
лупи јој шамар и покрени машине свог пута
крени негде попут југа на низбрдици,
јури, јури
нека се нешто дешава!
И није важно,
захвалићеш ми после.
0 коментара:
Постави коментар