Жеље и доживљаје

Међународно сам дете,
у свету инвеститора,
аутопутева,
и кишних сахрана...

А зашто иза сваке кривине
стоји идеја или жеља
која ме изједа чежњом?

Зашто су наше жене толико лепе?
И небо је лудо,
нешто се увек дешава...
И управо сам створио још једну жељу...

Желим једну жену,
неки било какав ауто,
потпуно није важно да ли ће то бити
стари рено четири или неки други,
и пут,
она наша сад пуста брда...
Да се возимо, причамо са људима,
пијемо ракију, лежимо под крушком старом шездесет година,
слушамо приче о старој Крајини
као кад је прађед уселио у подрум хиљаду осамсто и неке...

Да воли историју
и да ми дозволи да јој покажем моју...
Јер овде се све своди на скорашњост,
протеклих двадесетак година...
Ту нема историје,
нема старих јеленских рогова,
точкова,
секира,
не постоји дрво старо двадесет година,
а камоли двеста...

А некако,
историја ми фали.
И жена ми фали.
И ауто.
Само пут имам,
а немам ни за путарину.
Хајд низбрдо.