Мојој мачки

Шетао сам многе мачке
и чинило се тако природно
да и ти будеш само још једна,

а ти си била тако мала
да нисам могао да проценим баш најбоље;
мислио сам да си маца,
а била си лавица.

Била си фина и мила,
малко гребала и лепо се смејала;
мислио сам да заслужујеш неког ко би те заштитио,
неког ко би те пазио и волео
тако ситну и слатку.

А онда си порасла.
Много си гребала (волим то) и режала на сваког
ко би покушао да поквари овај ванвременски спој.
Била си тако јака,
на врху света.

Загрлила би ме,
утонуо бих у твоју пламену гриву
и цео свет би престао да постоји.
Јебеш свет, ионако је труо.

А ми,
ми смо руку под руку
јурили неке наше
сулуде снове
не очекујући много,
али желећи све:

добре књиге,
крај епског серијала,
наш стан,
неке добре пријатеље,
успех,
чоколаду
и нешто колагена у одвећ меканим бутинама.