Претерано серем

Ја и нисам човек који уме да плива у светском океану. Зато што сам много тежак. Тежак сам четрдесет и два грама тврдоглаве несрећности. 

Тешко је, знаш? Да не пишеш дуго и онда седнеш, покушаш... и успеш. То не постоји. Постоји доследност коју сам ја прекршио, постоји слагање речи и писање добрих, фантастичних прича, песама, лудачких идеја... Не можеш писати једном годишње и очекивати генијалност из тих реченица. Не можеш. Мораш писати сваки дан. Јер је то најбоља ствар на свету.

Срећан сам сад, много, ал' опет, превише нервозан управо зато што никад нисам био тако срећан. Можда је ова срећа највећа коју ћу икад искусити или сасвим ситна у односу на оне неке, будуће среће. Ја то не знам. Али, ма колико глупо звучало, нисам навикао. Скоро све коцкице су на свом месту. Чуче, држе своју позицију у подножју куле коју требам изградити. Лепо је. Али сам јебено нервозан.

И не знам шта сам хтео, скроз сам... луд. Извлачећи реч по реч можда успем сутра да дам неки смисао реченицама и оне постају нешто разумљиво, приче или песме, неки курац који неки људи ето, желе да прочитају. Нисам неки страшан писац, пола ствари ми је на исту фору и пола мачака сам смувао на исту фору и у суштини сам поприлично обичан и лош, али ето, постоје ти људи који мисле да су неке моје реченице лепе. А обичне су. Напослетку, свако има неке лепе реченице. Само што су моје завршиле на папиру. Да га јебеш, не могу изгурати више. Али знам да ћу сутра покидати. Склопићу три лепе реченице. Остале ћу набацати около. И ето, тек тако, бољи сам од већине младих писаца. 

Волео бих да могу рећи многим младим људима да нису за писање, да су курац. Разочарао сам већ двојицу, они су се трудили, али су били тако ужасни... Може свако навежбати да буде писац. Може свако написати и објавити књигу. Хиљаде и хиљаде младих људи. Али само пар ће искочити из тих хиљада. И само пар тих ће бити заувек моћни. Остали су курац. Остали никад нису ни требали бити писци. Нису умели. Нису хтели. Нешто није било у реду са њима. Волео бих да могу све то да кажем, али ја нисам писац. Нисам чак ни неко ко има друштвено прихватљиве речи. Нисам човек са лепим речима. Ја сам куртон. Зато сам рекао неке речи сада. Проблем је у онима који мисле да су писци иако нису написали ништа вредно помена. Да. И они говоре речи. Речи које не ваљају. Сви. Хиљаде њих. Речи које значе - "Ја сам писац, и бољи сам од тебе." Речи које су курац. Смешне. На крају, 'ајте у курац оптимисти, нећете постати познати, нећете постати писци, нећете јебати. Али, макар сте покушали. И било вам је лепо. Јер сте оптимисти.