Под гасом

Не капирам. Који је то фазон са овим несрећним светом, бураз... Сви живе под неким гасом. Лош израз. Гади ми се. Ал' је тачан. Сви пливају у тим неким илузијама... Као, клинка се секса и она је одрасла и зрела. Клинац трипује да је писац јер је добио наградицу на неком жњ конкурсу. Дели аутограме. Девојка која је нацртала око пратећи упутство са интернета је уметница. Људи се као диве њеном раду. Људи завршавају факултет и већ на другог години се ословљавају са господине директоре и пуна су им уста неких прича о бајним пословима, о везама које ће њихов живот учинити рајским... 

У суштини, наравно да људи виде да си под гасом. Снови и идеали осликани на твојој бедној стварности. Ти си их осликао. И ти видиш друге под гасом. Али не видиш себе. Ти заиста верујеш да си зрела особа, да си писац, да си уметница, да ћеш пливати у парама, да ћеш се удати за принца, да ћеш возити најбољи ауто на свету, да је твој живот нешто посебно и да си баш ти тај један у хиљаду, посебни, онај који ће успети, не... Онај који је успео. Седим, мајку ти јебем, и гледам и више не знам да л' да се смејем или да плачем. 

Знаш ли иједног успешног човека који је, када се попео на свој трон, рекао - "јееаа бичиз, то сам ја, успео сам, маму вам јебем!"? Ни ја. Јер, док ти се бусаш у груди и вичеш успео сам, у неком ћошку ове планете постоји неко ко тихо и полако ради исто што и ти, само сто или хиљаду пута боље, а тај неко ће се заиста попети на трон. Ти славиш своју победу на првом кораку, а он је не слави ни на последњем. Зато је он тај један у хиљаду, посебни, а ти си само још један од оних деветсто деведесет и девет обичњака. 

И тако, све је то тако некако... незрело. Читав свет је незрео. Или живе под гасом или животаре, сломљених снова, смешни и мртви... Неки људи се праве да је све у реду. Неки људи се праве да ништа није у реду. Спас је негде између... Ради све што можеш да поправиш овај сјебани свет, али с довољном дозом бола у курцу да можеш мирно да примиш вести о томе како је твој покушај пропао. 

Нешто се контам... Реци рокнеш се зато што је свет у курцу. Смешно. Већина самоубица су кукавице. Оне најгоре, најмизерније, недостојне поштовања. Остали су само људи којима је било доста или су достигли тај ниво опуштености да их више ништа на овом свету није могло покренути или задржати... Не знам откуд ми ово, ваљда од тих сломљених снова... Најтужнија ствар у свим тим људима који живе под гасом је та што они заиста виде крајичком ока реално стање ствари... Реци, знаш да си курац, знаш да никада нећеш бити оно чиме се поносиш већ сад, никада нећеш бити то иако ти се уста испуне насладом сваки пут када кажеш тако неку велику реч... Писац. Сликар. Директор. Шампион.

Не знам, али све више верујем да се добри људи крију међу рђавима, од оних тако финих и добрих... Све је наопако, али ипак, све је донекле како треба. Боже, како је лепо писати, пљунути све гњиде овог света са само пар пишљивих слова, слова која ће неки читати и много након што им се снови сруше (занимљивост: не испуњавају се сами од себе) и много након што престану бити идиоти и постану само нормални људи, када их пусти гас... Осећаш ли оптимизам у мојим речима? Постоји. Па чак ни сисице као што си ти не могу баш читав живот бити курац. Једном макар ћеш учинити нешто ваљано. Ако то није случај... Па, заиста се надам да ћеш добити визу за Рај и бити што даље од мене на оном свету. Јер прави пакао би настао да морам да проведем вечност у друштву таквих...