О деветогодишњаку

Имам девет година и поново пишем о себи. Да, добро сте видели, пише девет. Можда вам се чини да имам више (и мени се чини), али, анкета је рекла своје. Моја кева и сестра су ми пре неки дан суптилно показале да мисле  да се понашам као клинац, тачније као деветогодишњак. Онда сам ја, у нади да ћу оповргнути њихово мишљење испитао неколико пријатеља - и, да, имам девет година. Резултати анкете су следећи: 

Беба - 10%

Тли године - 10%

Девет година - 70%

Деветнаест година - 10%

Изгубио сам вољу даље да питам, људи из различитих слојева друштва су рекли своје, клинац сам. Осуђен да будем дете, није ми ни лоше тол'ко, ал' имам браду и косу и псујем и не уклапам се најбоље баш у друштво коме бих требао да припадам. Али се трудим да се уклопим, док не буде касно. Прво, да вам кажем да сам ја, када сам имао девет година (сад, јелте), био изврстан тапкарош. Знате, оно чудо са превртањем сличица. Е, то. Купио бих коју кесицу сличица, чисто да имам почетни капитал, отапкао бих бар сто и на путу до куће што изгубио (Млађане, 'бем ли ти сунце!), што поделио, што разменио по принципу - за једну буђаву дванаест мојих кул сличица. Но, пре једно годину дана, купио сам кесицу сличица и отапкао клинцима преко педесет комада. И више. А кад сам их опељешио све редом, само сам им предао све. Јебига, тад сам мислио да сам сувише добар да бих им узео, а сада мислим да сам то урадио да би ме прихватили у друштво. Како год. 

Данас сам спремао неки роштиљ на неком електричном чуду гајби. Иначе сам врхунски роштиљџија, ал' ветар напољу, блабла, укључио ја то чудо (јеб'о му ја матер), сипао мало уља, ставио ћевапе, месо и остало и почео да свирам невиљиве бубњеве у кухињи. Беше то добра припрема за оно што је уследило, али и потврда да је моја маћора кева била у праву. Када сам одсвирао нешто што би да је мало финије личило на неартикулисане звуке каквог међеда, окренуо сам роштиљ. Месо беше океј, и ја бејах океј. А онда, оно мало уља што је било тамо, поче да прска на све стране, а ја го, само у шорцу, оно шури по мени, превијам се као да су ме напале буве, док ми очи помало сузе од бола који сам јуначки поднео. Само да вам кажем да нису они средњовековни луђаци били луди кад су сипали кључало уље по онима што су покушавали да им овном пробуразе капију, пре свега. Ту су тактику касније жене почеле да употребљавају, из истих разлога као и средњовековни луђаци. Да, а ја сам се сам поливао кључалим уљем. 'Бем ти 'лебац ненормални! 

Но, дан је био океј, само сам сломљен од синоћног фудбала који је више личио на Косовски бој него на фудбал. Бокте твој, мислим да не би било ништа више крви и да смо имали ноже и хитре атове к'о наши епски јунаци. И тако. Е да, кева је ушла у кућу док сам свирао Моцарта (панк едишн), благо одмахнула главом и наставила са својим послом. Непоправљив. Јебига. 

Хтео сам нешто да вам причам још о себи, али ми се не да. И жене, не знам шта је то у мени што вас привлачи, те обожавате моја писанија, али оно, хвала вам. У последњих пар дана дистрибуирате линкове по фејсу к'о да се овде дели нешто џабе. Што је лепо. Но, писало ми у хороскопу данас да сам магнетски привлачан супротном полу. Што је истина. Једна ми је добродржећа касирка од неких тридесетак намигнула, да л' случајно ил' намерно, у то не улазим, ал' намигнула је. Доста је. Хајте и ви полако у кревет. Да не буде после да вас је искварио један деветогодишњак. Немам више плазме...Пих...Ал' има неких чајних колутића негде у кући. Ви на спавање, ја одо' ждерем. 'Ајде, буд'те добри.