Сачекуша

Живели смо на осмом спрату једне оронуле зграде у удаљеном делу града. Моја Дуда и ја. Били смо млади, луди и заљубљени. Секс је био одличан. Знала је да кува. Секс у кухињи је био одличан. Знала је да ме изненади понекад са палачинкама...Или халтерима. Била је моја жена из снова. Није ме дирала када пишем. Мазила ме је када плачем. Опходила се према мени као мајка, пријатељ, жена, а била је уствари, срећа. Волео сам је баш. И она је мене, иако сам јако тежак човек за разумети, а камоли за волети. Зато сам је волео још више. До неба.

Понекад смо се свађали, јер сам био пропали писац, нерадник и викенд пијанац. Она није имала тројку горе десно и није ми дала да јој дирам косу. Јебига, нико није савршен. Наши дани су били светли, а вечери мутне. Баш једне такве вечери, док сам се ја опијао у кафани далеко од куће, она је чистила купатило. Када је завршила рибање, а ја своје шесто пиво, позвала ме је да дођем кући. Са њом сам био потпуно опуштен, те сам јој рекао да сам попио и да она дође код нас, да се сви заједно проведемо. Одбила је.

Целу ноћ сам играо покер са још два писца и чуваром оближње клинике. И баш негде око три, када сам им покупио све паре, дебела Љиља објави фајронт и ми пођосмо кући. Док сам се ја  тетурао дугачким тротоарима, са џеповима пуним пара, она је пила трећу кафу. Моји пријатељи су били помало тужни зато што ће проћи исто као и ја, који сам им уз'о новце. Пашће мало објашњавања, а богами и батина. Јебига. То вече је било посебно, допало ми се све. Нарочито ружна конобарица. Помислио сам како бих могао написати причу о томе, одмах сутрадан. Али судбина није тако хтела.

Када сам коначно стигао пред зграду, угледах мрак у нашем стану. Помислих да спава и са олакшањем пођох горе. Након уморног пењања уз милион степеника, коначно - врата. Док сам потрефио који је кључ и у коју од три браве да убодем, прошло је још пар минута. Патетично. Отворио сам врата, чуо се само сат: тик-так-тик-так...Након два корака, жесток бол ме обори. Гледао сам моју помахниталу жену како ме крвнички удара тигањом. Нисам се ни трудио. Док ме је мрцварила, ја сам покушавао да јој кажем да је волим, али нисам могао, јер ми је пена помешана са много крви излазила из уста 'место речи. Када је завршила, још сам зурио у њу. Ум ми се помрачио, а њој је на месту оне тројке горе десно која јој одувек фали израстао нови зуб, сјајан и оштар. Забила ми га је у врат и сисала сокић полако напоље, док би је крв лагано запљуснула по лицу уз сваки спори откуцај мог срца.

А изгледала је савршено. Јебем му матер, дон'о сам кући новце, могли смо да купимо аутобус за трансфузију крви и да крстаримо земљом, живећи срећно и задовољно. Али, јок, жена је то. Ко ли ће почистити овај неред после?