О ћелавости

Данас сам схватио да ћелавим. Бићу брате ћелав к'о врана до тридесете. Имам огромне залиске, а мислим да је то од стреса. И тако. Објашњавао сам једном другару свој посао сад, оно, да га уведем мало у причу. И након неког времена каже он мени - Јанко брате, ти си баш ушао дубоко у ову причу. Па јебига, мораш ако хоћеш да створиш нешто. А то доноси стрес. Мада искрено, једино што бих баш да створим сада је књига. Имам толико тога да кажем. А тешим се да ћелавост доприноси карактеру. А посао доприноси стресу. Дакле, могу да радим и будем карактеристичан, а могу и да не радим и да будем исто ружан, само са косом. И онда је ту избор лак, шта има везе.

Мислим да морам да учиним неке ствари док још имам косу. Нисам још сигуран које су, али верујем да би требало што више слика да направим у наредном периоду, док ме још коса служи. Мени длаке расту свуда около, а само тамо где треба не расту. И јебига. Будеш најдлакавији човек на свету, а ћелав. Који бедак. Иронија убија. Да будем носилац свемирских пошалица. Свемир када жели да се шали са светом, он прво проба да неком кретену, да буде сигуран да то ради. Можда колико сутра сви људи буду ћелави и онда нико ни не примети да сам ја природно оћелавио. Сасвим природно, ћелавко извештава. Можда одем у Јапан, они су чудни, можда се баш лоше на ћелавост. Ух, замисли, у Србији ништа, а у Јапану будеш познат само зато што си ћелави странац. Још ако им кажем да су сви ћелави тамо одакле долазим, има да ме толико поштују да ће чак и цар да се рукује са мном и подели пипак оних Кракена што воле да једу.

Јеботе, мој је ђед у гроб отишао са косом. Мој стари сад отприлике има више косе него ја. Нисам ти ја баш ћелав ко врана сад, али бићу. И сад, јебига, ја стварно не знам, ено мајка кука, плаче, оће да ми купи онај шампон што се трљаш по ћели па ти никне коса опет... Сестра ми виче да не перем косу често, а чини ми се да ме мачор шпрда, јер ми је донео пуне шапе длака које је скинуо са других мачака, методом пуном насиља. Мада, можда је само добронамеран и жели да ми помогне. Не знам, нисам паметан.

Већ сад ми деца вичу ене га Гаргамел кад ме виде, шта ће бити за пар година, то сами Бог зна. Мислим да бих могао наћи опасан тим адвоката и да тужим све редом за претрпљену бол, јер такав сам рођен, ћелав, па ми је после порасла коса, али је онда опет отишла својим путем и то је тако, шта... Мислим, јеботе, шта ако све те тужбе прођу? Бићу ћелав, али ћу бити толико богат да ће ми новинари морати фотошопирати косу кад год ме усликају како излазим из базена обнажен, у пратњи верних ми адвоката. Реално, могао бих ја да средим косу да ми набаве од неког тамо црње, ону јаку, густу, и да више не будем ћелав, пошто имам толико пара, али искрено, не бих то радио, јер паре се извуку, а после опет да будем ћелав и сиромашан, мислим да је то најгора комбинација. Мада када имаш оволики орловски нос, реално, ствари не изгледају нимало боље. Кажу људи да се нос неће видети ако се угојим. А како се ћела неће видети господо?! Постоји ли начин?! 'Де да се угојим па да ме зову Џеј. А ја чак нисам ни црн. Баш сам бео. Какав проблем!

Можда ако одем на онај бунар жеља у Италији и бацим пар новчића... Али шта, доле у бунару седи лик, ћелав к'о ја мање-више, посао му је да лопатом сићу згрће и избацује на површину са друге стране... Држава Италија тако заради милион евра годишње. Није лоше за једног ћелавка, а?! Ћелавост може бити знак успеха. Ено ти погледај, Харис Џиновић није почео згртати кеш док није оћелавио. И Вин Дизел! И други. Знаш како губим косу? Исто к'о Џејсон Страндаматам.

Овако догодине. И тако. Ајд, одох сад сунут горке сузе у чај за обнављање власи косе, на кутији нацртали неку плаву жену, има више длака но Чупакабра, нисам сигуран колико је то маркетиншки сигуран потез, јебига. Расти косо косице, морамо још јурит девојчице оо ооо ОООоооо

Прочитај

О међузвезданој проблематици љубави на даљину двоје младих мршатора

Драгана је волела Марка баш баш много. Марко је волео њу још више. То звучи тако лепо. Међутим, постојао је један проблем. Наиме, никада се нису смували. Свако је имао своје разлоге. Драгана је мислила да је он тотално незрео и глуп, а Марко је мислио да је она баш зла и да се ствари не би завршиле најбоље по њега уколико би се икада смували. 

И тако, године су пролазиле, а тензија није јењавала. Час су били пријатељи, час нису, некад су се дописивали, а некад нису, волели су баш, а нису, и то је тако текло у недоглед. Тачније, текло би да Марко није паор те га је једном приликом док је шетао малог кера Џоа по оближњим њивама ујео токсични зец, а он је убрзо добио тровање крви и преминуо ужасном ужасном смрћу. Драгана је била очајна. Ноћима није могла да заспи, само је јецала. "Зашто се нисам смувала с њим, макар једном", питала се сваког сваког дана. 

Година је прошла, али ствари се нису нимало промениле. Драгана је и даље била баш тужна. Попустила је на факултету, те је њена каријера будуће новинарке постала заиста угрожена. Свакога дана је цртала бркове само да људи не би разговарали са њом. Почела је баш баш много да једе, па се од мршаве студенткиње претворила у једну од оних девојака које наручују дијет колу уз велику пицу и екстра екстра велики помфрит. Ствари су заиста почеле да се отимају контроли. А онда, једне ноћи, десило се нешто крајње несвакидашње. Док је хркала у ритму дубстепа, неко је куцнуо по рамену.

Отворила је очи, угледала Марка и пала у несвест. Марко је полио маслиновим уљем и она се пробудила. Па је опет пала у несвест, па је он опет полио, па се она опет пробудила. Када је видела да Марко тако може целу ноћ и да неће никуда отићи, коначно је проговорила. 

- Али... Ти си мртав?

- Технички, јесам.

- Па шта тражиш овде? Јеси дошао да ме прогањаш ноћу? Боље одустани, ионако мало спавам баш. 

- Нисам, бре, дошао да те програњам, дошао сам да те зовем да изађемо.

- А?! Извини, мало сам глува, опет сам била на рејву.

- Реко' видим да ниси баш сва своја, изгледаш као мангулица, очи су ти ка у Стива Бушемија од плакања, а и факултет ако наставиш овако завршавати, има да радиш у Свет Плусу и пишеш како је Сека фризирала куче.

- Аха. И?

- И дошао сам да те зовем да изађемо.

- Па како си, јеботе, Марко, дошао из гроба да ме зовеш да изађемо?

- Па лепо сам, Драгана, дошао из гроба да те зовем да изађемо, зато што ниси хтела док сам био жив. А обећао сам ти да ћемо да изађемо једном, а ја никад не кршим обећања!

- Па... И то што кажеш. 

- Дакле, да дођем по тебе вечерас у седам?

- Не знам ништа, сад је пет ујутру, на очи не видим.

- Аман, мангулицо једна, морао сам се рвати са светим Петром да дођем овде на један дан, а ти ми се ту премишљаш. Стварно си олош.

Онда се Драгана сетила колико је плакала и рекла је да је океј да дође Марко по њу у седам. Марко је дошао по њу у седам и отишли су да блеје свуда по граду. Марко је можда био глуп, али је такође и био најбољи покојни тип у граду, па му и није било тешко да шармира Драгану која, само за ту прилику, није нацртала бркове, мада након годину дана јој се боја од маркера баш упила у кожу, те је било исто као да има бркове. Јели су вегетаријанску пицу и гледали у месец цевчећи неку слатку кокаколу. 

На крају вечери ју је Марко отпратио кући.

- И... Ето. Видиш да није било страшно? Нормалан сам лик.

- Није... Овај, било је баш кул. 

- Јесте, кад си кул.

- И ти си. 

- Знам.

Стајали су ту, а месец је био кул. Марко се баш одсекао, вероватно зато што је био умро, па више није имао храбрости ишта паметно да уради.

- Него... Је л' хоћеш ти да се ми пољубимо? Мислим не знам како стојиш са тим да се љубиш са ликом који је умро, и то пре годину дана, што је баш много и тако то, мислим...

- Нећу.

А баш је хтела да се љубе, него је идиот у души и никада није могла да каже "да" кад је неко такво неко питање пита. 

- Океј.

- Океј.

- Идем сад да умрем опет.

- Иди.

- Немој да једеш као мангулица и учи школу.

- Оћу.

- И немој више да плачеш.

- Нећу. То је од дроге, са рејва.

- Није педеру, читао сам лепе ствари које си ми писала.

- Е фак.

- Ајде да као затворимо очи сад и замислимо да смо на месецу и да морамо да се држимо једно за друго иначе ћемо умрети. 

- Али ти си већ мртав.

- Послушај ме Драгана.

- Је л' ово нека безвезе фора да ме пољубиш?

- Није. Какве су ти то трепавице? Имаш вештачке!

- Немам, види! 

Драгана затвара очи. Пољубац. 

- Опаа! Ово је безвезе фора да те пољубим. 

- Пупупупупу, пољубила сам мртвог човека.

- И допало ти се.

- Није.

- Океј.

- Океј. 

- Ћао Драгана.

- Ћао Марко. 

Марко је почео да се пење уз невидљиво уже ка пашњацима не радујући се поновном окршају са светим Петром коме је бацио облак у лице и побегао на Земљу.

- Е Марко! 

- Молим душо?

- Јавићу ти се кад умрем!

- Природном смрћу! Обавезно, папку!

- Аха! Јави се некад!

Узвикнула је последњу реченицу баш јако, али Марко беше већ отишао. Онда се стрчао одозго, ухватио је за руку и баш лепо пољубио док су га четири анђела пеглала као оног малог што је копао рупе у поправном дому.

Драгана тренутно држи рекорд као најдебља особа која је редовна на рејву, бави се новинарством и пије много кафе да би што пре умрла. Марко живи у четрнаест квадрата и једе само јабуке, јер се опасно замерио светом Петру када му је на покеру узео ону велику књигу са вицевима из које је волео да чита људима и испада фаца. Живот је баш леп.

Прочитај

Писмо из гроба

Док је цветало цвеће, ти си плакала. Било је прелепо. Нисам ни слутио да ћеш се толико потрести што сам мртав. Ко ће ти сада косити травњак? Коме ће сада моћи да не даш? Ко ће те волети без да ишта очекује заузврат? Смешио сам се. Мора да ти је сада криво што ниси никад била моја. Одлагала си то, игрица је била тако сјајна, а онда сам те ја зезнуо и умро. 

Сад имам најлепше цвеће на гробу у кругу од сто километара, покојна Ружа са старог гробља ме шије јер јој неки мученик Васа сади неке зајебане егзотичне врсте већ петнаест година по гробу, иначе бих имао најлепши гроб у региону, гарант. 

Како си ти? Не плачи магарицо једна, шта има везе, креснућемо се кад умреш. Све се може кад си мртав, а и имаш времена, није као кад си жив, па све нешто мораш да обавиш и никако да се прихватиш битних ситница у животу. 

Ја сам ти добро, хране нас овде добро, иако наводно ни нема потребе, јер смо умрли. Кажу, то је само испочетка, да нам не буде чудно. А и неки су знали да умру двапут, јер су се уплашили глади, па је то онда стварало дупли посао надлежнима, и ето, сад имамо народну кухињу за новајлије. Није храна срање као у народним кухињама кад си жив, овде је баш супер. 

Шта ти радиш? Немој случајно да си се прихватила Пере сад кад ме нема, он је сав у кошуљицама, а и ти си натовила, па ти пали стандарди, а ни мене нема и јебига... С гробља право кући да идеш, јест' да се нисмо узели, или креснули или пољубили или волели, то јест, али то не значи да ти треба сад да се прихватиш Пере. Ја сам цео живот говорио - ко се зове Перо, тај је тешки папак. И олош. И папучар, ал' то заборави да сам ти рек'о, допало би ти се, па оде ти, а ја оста. 

И немој пуно да се трошиш на свеће кад долазиш, пошто већ долазиш често, јебига, ем ти је скупо, ем нам чади горе, а нема неке практичне сврхе, па слободно ти припали који цигар или што друго, има нас разних овде горе, па да макар неком буде лепо. Од свећа ретко коме буде врх, једино овим металикама што су скакали по гробљима стално, па их сећа на старе дане.

И тако срећо, припази се још коју годину, па се видимо горе. Направићемо лом, а можемо и да се узмемо, шта има везе. Не знам баш да ли можемо усвојити неко црнче овде горе и како то функционише, али добро.

Пуно поздрава ти шаље твој момак кога си зајебавала цео живот и који је зато умро.

Прочитај

Бизнис план

- Поздрав, драги мудри човече.
- Двадесет динара папак.

Вадим новчаник, бројим, сабирам се и на крају кажем - имам ил' десет ил' педесет.

- Дај педесет.

Дам. Он ћути и пружа ми вц папир.

- Е, а 'де је кусур?
- Какав кусур?
- Па тражио си двадесет, дао сам ти педесет динара. Мокрањац. Мо-кра-њац!
- Ма напасете ми се јаја и ти и Мо-кра-њац! 'Оћеш сад да те ставим на бан листу, па да никад више овде не можеш да дођеш?
- У јеботе. Имате и то?
- Јашта, дакако, наравно! Насмеши се сад.

Услика ме неким прастарим апаратом.

- Ето видиш, сад имам слику па ако будеш папак, да те банујем доживотно из ове институције.
- Немој чика серо свега ти, најближи јавни вц је двесто километара далеко, скроз преко моста.
- Дај још педесетку и дам ти фотку.
- Ево стотка јер си таква људина. Одох сад, пио сам неке кафе, душа ће ми истрчати на задња врата.
- Фала лепо.

Седим, размишљам, (нема се шта за читати, јел'те) да л' да га шутнем међу ноге кад пођем, па ко га јебе, ићи ћу у град само кад је друга смена ту, она брката баба што тражи да платиш пенале ако останеш преко десет минута унутра. Каже, кад имаш за дрогу, имаш и да платиш пенале. Погледам фотку, јест љепа испала, ево не знам, пресладак сам, по први пут у животу. Сконтам да ту неке ствари нису јасне. Навучем панталоне, замандалим и право код њега.

- Чика серо, да ја тебе питам нешто.
- Питај око моје.
- Шта ти имаш од школе?
- Па ја сам ти инжењер електротехнике, али сам на време схватио где паре леже, па сам постао предузетник. Имам и радницу, она Стана, јест да има мало бркове, али поштено ради, а и сениори воле кад има нека женска, па свраћају још чешће него иначе. Неки ни не иду кући, крену на пијацу па цео дан код Стане проведу.
- Аха, супер. А реци ти мени како ти је фотка 'вако добра, ко за Инстаграм да си ме слика'?
- Ехехе, јеба' га ти, па завршио сам ја и курс фотографије, па се мало шпрдам на послу. Може ми се, Газда!
- И то што кажеш.
- Чим завршиш факс јави се да ти нађем пос'о. Могу ти касније и помоћи да отвориш нешто своје, да будеш газда к'о и ја. Је л' де да би волео?
- Ух, како не бих, сан...
- Ето видиш. Ајд, видимо се мали!
- Адио газда!

Светла будућност,
Џо Боговски

Прочитај

Љубав је недокучиво створење заиста

Мегатонка и Дангоградка су биле цимерке већи део свог самосталног живота. Биле су цимерке од тренутка када су дошле у велики град и упознале се на упису на факултет. Спојила их је љубав према алкохолу, лаким дрогама и разнобојним лаковима за нокте. Обе су, такође, носиле боксерице и сматрале их изузетно сексуално узбуђујућим. У старту су живеле надомак факултета, на врху старе зграде. Било је ту још неких пар цимерки, оно као, баш велико и урбано сестринство које је организовало журке пуне дрогираних чупаваца и ћелаваца сваког другог дана. Било је сјајно.

Факс је био блесав и препун жена које су носиле танге и кварцовале своја тела да би привукле мушку пажњу, па су га наше јунакиње поприлично избегавале. Ово је довело до тога да се Дангоградка морала одселити код свог момка који је преварио једно вече рекавши јој да има огромне трепавице, па је она рекла да нису баш и зажмурила рекавши види, а он је пољубио на кварно. Кајала се цео живот после, јер је пала на форицу из четвртог разреда основне. Наравно, нисам споменуо да је Дангоградка била у дужничком ропству, јер јој је тај дражесни момак платио годину, па је сматрала да најмање што може да учини за њега јесте да звони звоном за секс (које јој је поклонио једном приликом) врло често. 

С друге стране, Мегатонка се одлучила одселити на најудаљеније место на свету, са својим најбољим другом. Најбољи друг је имао девојку и потребу да буџет за кирију спржи на конзумацију олаких и отежих опијата, па су се ускоро сви заједно уселили у стан његове девојке. Стан је био океј, осим што су ђубретари будили људе око поноћи дрндајући контејнере под прозором. С обзиром да је наша дружевна тројка била врло често стондирана у то доба, никоме то није сметало ни најмање, осим повременим посетиоцима, попут мене. Мегатонка је онда ступила у неславну везицу са Швабом, који у ствари није био шваба, али јој јесте поклонио триангл, као знак да је романтици одзвркнуло, те да би секс био сјајна ствар за поделити. Ту су ускочили њени високи принципи и та је прича добила тужан свршетак.

Година је прошла, а са годином су и Дангоградкина секс звона одзвонила, као и толеранција коју је Мегатонка имала за њеног најбољег друга и његову најбољу девојку. Када су је једном приликом оптужили да једе вц папир, то је била кап која је прелила чашу, јер се ионако борила цео живот са вишком килограма и увек је имала мањак самопоуздања. Мегатонка је чврсто решила да живи сама у згради пуној манијака. У ствари, све су то били фини људи, али јој се свашта причињавало. Два дана касније јој се придружила и Дангоградка, те су још једном, сада искусније и зрелије, одлучиле да пробају чари цимерског живота, саме, у сјајном складу, јер ниједна није имала момка и радиле су контра смене те се никада нису виђале, тачније, Дангоградка је долазила са посла у шест ујутру, док је Мегатонка тек устајала да иде на посао. Све то је резултирало предивним односом који је трајао још годину дана.

Нажалост, овај диван и повремено дирљив однос се окончао када је Дангоградка на наговор свог новог момка наркомана (ал' знао је шта јој прија) одлучила да се одсели на планину и згрће кешовину невиђених размера напредујући у каријери на позицију конобарице Више Класе. Мегатонка се затекла, одједном, без разлога, сама, без младића, цимерке или иког на овом свету ко би јој пружио руку и новац неопходан за кирију. Живот је био врло суров и чињеница да га је Мегатонка блажила бенсединима није пуно помагала. Убрзо затим је стала на ноге и снагом воље и блиставим сјајем беспрекорног ума пронашла нову цимерку која је, иако вероватно шпијун у служби Запада (никада, баш никада није напуштала своју собу), и занемарујући чињеницу да је прала све Мегатонкине омиљене ствари на сто деведесет степени те их смањивала на величину блиску атомским честицама, ипак, плаћала кирију редовно и сјајно, уз пуно елана и животне енергије. 

Наравно, остала су питања једне заостале кирије и стотине килограма Дангоградкиних ствари које су зврјале у стану. Дангоградка се врло брзо вратила, чак пребрзо, баш ултра брзо, схвативши какву је кардиналну грешку направила, али, такав је живот, такнуто-макнуто, те се мораде вратити к родитељима, док се њен наркоман лечени дечко никада није ни одселио од родитеља својих. 

Коначно, расплет ових догађаја је уследио - Мегатонка је окачила Дангоградкине ствари на сајт за онлајн продају, што је резултовало у хитрој реакцији до тада апсолутно неодговорне и злоћудне Дангоградке, те је најавила свој долазак по ствари и донесак новаца за заосталу кирију. Рекла је да ће доћи са момком, што је Мегатонка протумачила као агресиван потез, те је пола дана спремала клопке као онај мали у "Сам у кући", али јој је на крају Дангоградка јавила да ће доћи сутрадан, па се наша јунакиња успела опалити тигањем у главу случајно покренувши једну замку док је ишла да мокри у три изјутра. 

Сутрадан је дошла Дангоградка и преузела стотину килограма ствари, које су заједно санеле до улаза у зграду, где је чекао наркоман излечени дечко Дангоградкин. 

- Ћао, Мегатонка, рекла је Дангоградка тужно.

- Ћао Дангоградка. Чувај се, јекнула је Мегатонка.

- И јебаћу ти маму ако ми се икада више појавиш на прагу, додала је гласно. 

- Наравно да нећу, олошу један! - узвикнула је Дангоградка.

Мегатонка је кренула да уђе у зграду, а онда је Дангоградка повукла за руку и, пољубила. Док су француски пољупци прштали на запрепашћење локалних навијача плаве крви, бивши наркоман лечени дечко је извукао из џепа лепу малу кутијицу, отворио је, куцнуо шприц пар пута, па је онда изуо ципеле, скинуо чарапу и боцнуо се између малог и домалог прста, јер му ту мама и тата неће гледати. Нико још увек не зна шта се десило са Мегатонком и Дангоградком, али многи и дан данас чувају снимке на телефону тог језичарења о ком је чак и локална радио станица из Брегаљице извештавала као позитивном примеру да је наша земља на Европском путу и да има све више педерских парова који се јавно и недвосмислено жвале на француски и многе друге европске начине. 

Ово је прича, попут оних масажа, са хепи ендом, што ме чини поносним и раздраганим што сам је поделио са вама.

Прочитај

Божићно чудо уз мрву импровизације

Једну ствар сам одувек волео код нас Срба - много шенлучимо. Некада су сви пуцали, а сада се такмиче ко ће већу бомбу да купи у продавници пиротехнике. Знајући све то, и знајући девојку са којом се мувах, позвао сам је да заједно одемо до цркве на Бадње вече. Било је сјајно. Испрва смо се осећали баш празнично, а онда су кренуле прве опасности... 

Прво су неки клинци бацали петарде свуда око нас, а она онако плашљива, поскакивала је на све стране. Онда је кренуо сулуд ватромет који је такође правио детонације... Она ме је јадна загрлила и није знала куда би. Рекох јој да пођемо некуд и она се сложила. Онда су неки дивни момци грунули неку бомбу покрај нас и уз чињеницу да смо могли изгубити стопала и слух, она се сва стресла и почела да ме моли да је одведем негде. Одвео сам је кући. 

Чим смо стигли, отишли смо у моју собу, а она се завукла под кревет. То је била скроз природна реакција, па сам јој дотурио ћебад и заложио ватрицу. Ујутру сам је замолио да изађе испод кревета, макар да јој честитам Божић, па да седне на кревет. Пристала је. Изађе она, изљубисмо се, поватасмо у то име и донесох печење да се послужимо. После смо се цео дан мазили и гледали филмове, мада је она и даље поскакивала кад би неко грунуо из какве хаубице. 

Прошла су три дана од Божића, таман смо се привикли на заједнички живот и чињеницу да она не напушта моју собу (има везано купатило, што је сјајно), кад пуцњава поче полако да јењава... А она мени баш дивна и драга. Седим, размишљам, шта сад? 

И ништа, одем ти ја право у продавницу пиротехнике, купим све што су имали расположиво и ето ме кући. Бацим бар бомби са терасе, па уђем код ње и кажем да је баш хаос напољу. Она се сложи сва поплашена, а ја јој покажем дивну нову хаљину коју сам јој купио. 

И тако, ето, дочекасмо и овај Божић, годину дана смо већ у вези и сјајно нам је. Сваком бих препоручио, мада ми је травњак у кратерима, а и досадило ми је да лопатом крчим пут свако јутро пре него што кева крене на посао, али Боже мој, највећи Хришћански празник и наша велика љубав сасвим сигурно заслужују то. Христос се роди, живела љубав! 

Прочитај

Живела срећа

Кренем у продавницу пре неко јутро и деси се нешто заиста чудно. Иде Лаки преко улице и маше. А ја већ смотао бајс удесно, гледам га преко рамена и покушавам да схватим. Лаки је један ћелавац са цвикерима кога знам из краја. И вратио се са пута. Није ни био на путу, технички, радио је као чистач на крузеру. На једном од оних огромних, белих, што плове по тропским крајевима... Натрпам у кесе брзо 'леба, паштете и брескве и пожурим мало, да видим када је то нешто пошло по злу у мојој глави. И знаш шта? Није. Ене га Лаки, седи пред кућом, пуши кубанску цигару. 

- 'Ало Лаки?

- 'Де си братее!

Ту се мало потапшемо. Потапшем га још који пут, уз много усиљене усољене радости, не би ли ме понудио оригинал кубанцем. 

- Откуд ти тако рано? Нису ни две недеље прошле. 

- Ма брате, заболео ме зуб. 

- Који зуб, јеб'о га ћаћин ћаћа, да л' ме зезаш? 

- Не брале, зуб ме заболео и немам осигурање и морао сам да се вратим. 

- Јој, морам мало да се смирим. Ајд' понуди једну цигару. 

- А ево ти, видим да си намерачио. Те овде иду тријест еура комад. 

- Екстра. Него, што ти не нађе неког црњу да ти ишчупа зуб, јебеш један зуб, шта ће ти?

- Па треба ми зуб, брате, зуби су за цео живот. 

- Па јеси га поправио макар?

- Ма морао вадити, ал' ми зато скинула каменац гратис, види како бљештим. 

- Па да ли си ти нормалан, иди у пичку материну, се носиш бре, мрш! 

- А и ужелео сам се домовине. 

- ЈЕБЕШ ДОМОВИНУ, ниси ти хрват па да будеш домобран, ти си Србин, а код нас је уважено мишљење да ЈЕБЕШ ДОМОВИНУ, АЈД У ДИЈАСПОРУ. ДЕСЕТ МИЛИЈУНА У ДИЈАСПОРИ, А У СРБИЈИ САМО ШЕСТ. Само се ти правиш паметан. 

- МОМ НАРОДУ САМ ПОТРЕБАН!

- Да, да опет седиш и играш ВоВ, папку један, а мог'о си јаја да 'ладиш у топлом мору. 

- Јеби се, врати цигару и бићу у процесу тражења запослења кад се мало одморим од пута. 

- И СВАХИЛИ НАРОДУ СИ БИО ПОТРЕБАН! И ЦИГАРА ТИ ЈЕ СРАЊЕ!

- ТО НИЈЕ СВАХИЛИ, ЗНАШ ЛИ ТИ УОПШТЕ ГДЕ ЈЕ АФРИКА?! ТИ СИ ЉАКСЕ, НИ ПРАВУ ЦИГАРУ НЕ УМЕШ ДА ЦЕНИШ!

- ЈЕБАЛИ ТЕ ЈУНЦИ!

- СТО ТЕ ЉУБИЧАСТИХ ГРОМОВА ОЛУПАЛО!

- Ајд, драго ми је што сам те видео, добродошао кући. 

- Ајд, важи, чућемо се за неко пиво. 

Суштина је да, ма колико ужасна околина ти била, њу боле кита где си и шта радиш, осим ако си успешан. Ако си неуспешан, сви ће те волети и хтеће да им будеш друг. Зато ја имам пуно другова. И суштина је да је нама овде лепо, јер смо навикли. И купујмо домаће, остали имају већ довољно пара! И ако ти неко пљује у смоки, нека буде ЗЕМЉАК! РАМИЗ ИЗ МАЛОГ ГОСПИЋА, ЋАЋА МУ ИМА МОТОКУЛТИВАТОР ЗА ВУЧУ СТАРИХ АКУМУЛАТОРА, ФРИЖИДЕРА И КЛИМА УВЕЂАЈА. 

Прочитај

Мет-нем и стан смрти!

Лежим, уплепљен од зноја и са крмељима величине кромпира гледам у плафон и кажем себи - морам људима испричати причу. Причу о Мет-нему, супер хероју људског рода. Мет-нем је испрва био сасвим просечан зависних од кристал мета, још један од оних који су гледали популарну серију па одлучили да пробају, али нажалост, одмалена нем. Једног дана је ишао улицом и видео човека како баца наизглед поцепан чаршав и чарапе. Иако није знао шта ће му, узео их је и однео у своју јазбину. Његова јазбина беше картонска кутија мало надограђеног дизајна, а прве комшије су ми били цигани свирачи. Њих је заиста много волео. Нарочито малог десетогодишњег цигана са полупаном хармоником на којој је и даље, за неко чудо, успевао сасвим добро да свира и да гура у аутобусе своја два млађа брата од по три и четири године, терајући их да певају. 

Ту сада ја ускачем у причу. Био сам код мог великог пријатеља Кокиша Александровића на преноћишту, након бурне ноћи и полупијанке у парку пуном неонацистички настројених навијача, коју смо сјајно запечатили разговорима о несрећним судбинама нас психопата. С обзиром да четврти спрат поседује предуслове за глобално загревање, пробудили смо се тек што смо легли, обливени знојем стана који беше сауна. Устао је Кокиш и отворио прозор. Устао сам и ја, па се вратио у кревет. Чинило да ће бити све у реду, ветрић је пиркао. Одједном, из ведра неба, огромни лустер осликан попут урне фараона се зањише и крену да пада право на мене. У задњем тренутку сам успео спасити живу главу бацивши се на под. Кокиш се само насмеја и рече - добра фора стану, ал' ни овај пут ме ниси преварио! А онда се врата залупише! Крикнух од стра'. Мет-нем беше пролазио покрај те зграде баш тада, вукући чаршав и чарапе са прања. Онда му сину идеја, паклена идеја! Бићу Мет-нем! Навуче чарапе на главу, привеза чаршав као плашт и узвера се уз олук ка стану.

Потом клинци, потомци неонацистичких навијача бацише неке бомбе ту негде у околини (пре ће бити бомбе него петарде). Ја и даље у паници се вртех по стану док не чух туп удар о бетон. Провирих кроз прозор, неки чудан тип са чарапама на глави беше сломио ногу гадно. Позвали смо Хитну помоћ. Док смо је чекали, причали смо му о стану смрти. Стан убица, има закључану собу у којој живе дивље звери, промајом удара људе, баца лустере, кауч на расклапање зна да удари опругом, ха-ос! Мет-нем затражи папир и бојицу, не могавши да говори, те нам написа - кресните мало кристала у стану, боље делује на духе од тамјана. Уто и хитна дође, спаковаше нашег супер хероја, а ми запалисмо мало кристала у стану. Стан спава од тад. Ниједан лустер није више пао. Ниједном промаја није дошла у његове одаје. Све је било сјајно. Сеса, Кокишева цимерка, водила је љубав на прозору са Милетом, а неонацистичка група навичаја из зграде прекопута је палила бакље и скандирала - Ооо Ајмо Миле! Цепај Миле! А Миле ваистину беше цепао. Сви смо били срећни на крају дана. А Мет-нем је јурио градом у колицима и махао плаштом на ком је плавом бојицом писало - МЕТ-НЕМ!

Прочитај

Петао петком петкује петице

Џебадаја Олрајт је био један сјајан господин. Био је то петао са мозгом бика, заиста врхунац генетско-механичког инжењеринга, супериоран у сваком погледу у односу на обичног петла и наравно, као и већина генетско-механичко модификованих бића - потпуно непотребан. Залетао се на друге петлиће и увек је био нарогушен и нападао је и керове и мачке и људе. Прави монструм, рекао бих. С обзиром да сам се дружио са Малим кером Џоом и Мићуном од сломљена репа, нисам желео да се упуштам у било каква посла са још једном лудом и надасве малтретирајућом животињом, уз већ постојеће две. А онда се десио тај несрећни тренутак непажње у ком сам могао изгубити живот - ако не од камиона марке Фап, онда сасвим сигурно од Мићунове канџе, јер сам му просуо доручак по врућем асфалту. Спасао ме је, погађате, Џебадаја Олрајт. Бацио се и склонио ме са пута. Погледао сам га у механичку страну лица и покушао да се захвалим, а онда је уследила цела једна авантура...

- Е, хвала ти заиста, не знам шта друго да ти кажем...

- Ништа ништа, триста еура. 

- Овај... 

- Шалим се ја мало, није триста него двјесто педесет, ид' укурац. 

- Али ја се стварно извињавам, ја немам пара до ових сто двадесет динара што му дође један кома нула један еуро и ову кесу намирница које су сада размазане свуд унаоколо. 

- Ништа ништа пулене бјели, сутра да ми донесеш теглу пилећих крилаца на жару и слободан си!

- Па, господине, како оно беше, 

- Џебадаја Олрајт, сјајан господин, погледај само перје на овом репу! 

- Да... Овај, господине Олрајт,

- Џебадаја само, молим те, сви којима сам спасио живот ме зову тако. И мама Брка. 

- Мама Брка?

- Па да. Доктор који ме је саставио зове се Брка и он ми је најближе нешто живом рођаку, па га зовем мама Брка.

- Што мама, кад је мушко...?

- ПА ЗАТО ШТО ЈЕ ПИЗДА ЕМОТИВНА, ПУ! 

- Али, хтедох рећи, господине Џебадаја, је л', зар ви једете пилећа крилца на жару? Нисте ли и ви - пиле? ....

- Ја - пиле? Боже ме сачувај! Ја сам рођен овакав какав сам, са инфра црвеним оком и титанијумским кљуном, страшно снажан, одважан и сјајно привлачан супротном полу!

- Да... Свакако. Него, ја сада морам поћи, ако не замерате, је л'. 

- Чекај чекај мало! Да попричамо, јеб'о га ти. А чиме се ти бавиш у животу?

- Па, ја сам тренутно незапослен... 

- А јебеш ли шта? 

- Па, ако хоћете искрено, господине Џебадаја...

- Наравно да хоћу искрено, гром те не ударио, секта те не спалила! 

- Па слабо, то јест ништа. 

- Одлично! То значи да си океј момак, смушен, мутав, баш какав ми треба! 

- Аха. Да? .....

- Да. Ти ћеш да идеш са мном да купимо мама Брки поклон. 

- Чек, ви хоћете да ја идем са вама да купимо поклон?! 

- Да, мама Брки. Ми да купимо.

 - Али не постојимо МИ!  Какав поклон бре, журим кући, морам нахранити животиње! 

Онда сам зачуо Малог кера Џоа. И Мићуна. Разговарали су седећи на клупи покрај пута. Онда ме је Мићун погледао и фркнуо - петао ти спасе живот и ти нећеш да идеш да купиш поклон? Али, али... Твоја храна, рекао сам ја очајно. Ма, опуштено, јео сам код две комшинице од јутрос, била пилетина, прсте сам полиз'о. Без увреде Џеремаја. Ма какви, рече петао. Онда ме је Џо шутнуо у дупе и кренуо сам Џеремајом Олрајтом да купимо његовој мами Брки поклон. 

- Овај, Џеремаја, а којим поводом купујемо поклон? 

- Мама Брки је рођендан. Он сваки рођендан само седи у лабораторији и пије медицински алкохол, па сам мислио да га изненадим. 

- Аха, а овај, имаш ли пара? 

- ПАРА?! Пих, па нисам ти џабе тражио тристо еура, пичка ли ти стринина... 

- Па добро... Мораћемо се снаћи са сто двадесет динара. 

- НАПРЕД У НОВЕ ПОРАЗЕ! ОВАЈ, ПОБЕДЕ! - гракнуо је Џеремаја. 

А онда га је ухватила мала девојчица за гушу и почела да га мази и дави и грли јако и да му чупа пера из репа. Џебадаја Олрајт је био страшно бесан, али није му се дало да побегне малом ђаволку који је тек проходао и силно се забављао играјући се страхом и трепетом околине - Џебадајом Олрајтом. Онда је дошла мама те мале девојчице и сликале су се заједно сви - мала девојчица и мама и поплавели Џебадаја са ручицом око врата. И баш у том тренутку ми је синула идеја. Док је Џебадаја побегао, било је решено. 

- Имаш ли слика са мама Брком? 

- Па какво је то питање? Ми смо људине праве, НЕ СЛИКАМО СЕ! Шалим се, имам тону.

- Океј, набавио сам албум за сто двајест динара и ове моје папуче, идемо убацити слике!

Сат времена касније, мама Брка - човек од сто кила и два метра висоширине је плакао као цурица и стезао Џебадају Олрајта који је покушавао да изгледа уздржано и надасве бећарски, али му није полазило за руком. И тако смо Џебадаја Олрајт и ја изравнали скор на један - један, за сад. До неког новог сусрета, ЈЕБ'О ТЕ КЛИНГТОН! 

Прочитај

Кокос авантура из другачијег угла

Отац Манастије и Нарендије Сташић је био амбасадор. У суштини је био богати продавац перика и ботокс препарата, али о томе се у њиховој близини није говорило, иако су обе сестре то врло добро знале. Живеле су на мору, у близини Еквадора и било им је сасвим лепо током свих тих врелих дана и ноћи. Њихова мајка је била краљица на неком црначком острву у близини, па је због обавеза често одсуствовала од куће. А и отац је често лутао по Холивуду продајући лепоту и иновативне перике од коњске длаке, па су сестре биле често препуштене саме себи.  

Манастија Сташић је била три године старија и пет центиметара виша од Нарендије Сташић која је била сасвим мала, попут једног од оних малих црња које виђате на филмовима. Манастија ја била буцмаста, паметна и страшно организована, а Нарендија је била слободног духа, имала је размак између зуба и често је ишла у пустоловине. Сестре су седеле поред базена, а Манастија је проверавала у роковнику обавезе и наглас их набрајала:

1. Устати - решено

2. Опрати зубе - решено

3. Доручковати фино јер доручак је најбитнији оброк дана - решено

4. Ручати фино јер је ручак врло важан оброк у току дана - решено

5. Лежати на лежаљци - решено

6. Попити лимунаду и освежити се - Хм. Наро, идем по лимунаду, 'оћеш и ти?

Нарендија је добацила да неће и покрила се часописом по глави. А када се Манастија вратила имала је шта да види. У ствари, да не види. Њене сестре није било.

Само је часопис лежао отворен ту и то је све. Манастија је померила часопис и шокирано узвикнула - МОЈА СЕСТРА СЕ ПРЕТВОРИЛА У КОКОС! Почела је узнемирено да скакуће унаоколо све док се није оклизнула и упала у базен. Онда је отишла да се пресвуче па је наставила да узнемирено скакуће. У међувремену је почела да пада киша, па је она, не знајући шта да ради, унела кокос у кућу и отишла да им направи по сендвич.

Дани су пролазили, а Манастија је увидела да постоји могућност да су је бог или ванземаљци наградили што је била добра девојчица па су јој давежа од сестре претворили у кокос. Кокос је био кул. Јели су сендвиче заједно (Манастија би им направила по сендвич, па би, пошто Кокос често није био гладан, појела и његов то јест њен), играли се (Манастија га је бацала у вис и хватала и котрљала и свашта), пливали у базену и сунчали се по цео дан. Родитељи су били толико заокупљени послом да нису ни приметили ту наглу позитивну промену њихове кћери. И тако су дани пролазили, а Манастији је, иако супер у овом издању, недостајала сестра која ће је некад почупати за косу и вриштаво се смејати и гађати је бананама.

Две године касније, Манастија је делила сендвич са својом сестром Кокосом (у коју је у међувремену страшно стекла поверење и причала јој је најповерљивије тајне и слично) и таман кад је говорила - Коко, ти нећеш појести тај сендвич, је л' да? - десило се чудо. Однекуд је искочила Нарендија, права Нарендија, са размаком између зуба и скроз накежена - ПА ДЕЕ СИИИИ МАНООО! Што причаш са кокосом? 

Манастија је била у толиком шоку да се онесвестила. Када се пробудила, Нарендија је седела поред ње. 

- Ти... Ниси се претворила у кокос? 

- Хахахаааа... Побогу, наравно да нисам. Само ми је било вруће и смориле су ме те твоје форе са читањем обавеза и побегла сам у Норвешку и тамо су ме сви звали Мали црња јер су сви тако бели Манастијаа, као снег! 

- Ма ти лажеш. Ја баш волим моју сестру Кокоса. 

- Ало. Па ја сам Кокос, Нарендија. Је л' капираш? 

- Нарендија?

- Да, ја сам. И остајем. Да се играмо стално.

- Можеш да останеш ако ћеш се звати Кокос. И мораш ми правити сендвиче стално. - усхићено је говорила буцмаста Манастија. 

- Исусе Мано, сахраниће те та шизофренија.

- Ћути ту Кокосе један.

Прочитај

Деда Мраз је био хипик

Седео сам на ве-це шољи. Чиста, бела и хладна. Такав сам био и ја. Мислио сам да ће се нешто променити током година, али није. И даље сам био најпопуларнији скот који је ходао куглом земаљском још од Исуса. Технички, ја ретко ходам земљом, јер се као прави шеф и господин који јесам углавном возим. Дохватио сам прво писмо из џака који сам држао у купатилу за случајеве нужде, међутим... Било је розе и мирисало је супер, па сам одлучио да се позабавим још мало у тоалету и прочитам га. Дивота. Обрисао сам се, навукао панталоне и изашао напоље да прошетам један круг по постројењу. Миџити су радили ужурбано, можда звучи смешно, али ми смо одувек били озбиљна фирма, фирма која испоручује на време и по заслузи... 

Напунио сам каду и мало лежао у њој, а онда сам позвао три патуљасте жене да ме истрљају. Био сам фаца и био сам вољен и био је то добар живот на ниским температурама које сам фантастично подносио. Онда сам се обукао, ставио своју надалеко чувену капу и кренуо на пут. Прича о екстравантности коју поседујем наравно да није била тачна, санке су вукли керови, а хиљаде миџита се утркивало са мном, носећи све те поклоне... Погладио сам браду и пригрлио малену мачкицу која ми је током године решавала коресподенцију са милијардама поклоника убеђујући их да не постојим. 

Мрежа андерграунд веверица је вршила дистрибуцију поклона за неваљале девојчице и нормалне дечаке који имају потенцијал да израсту у необичне ужасе током само неколико година. Ушао сам у једну зграду, попео се на трећи спрат и позвонио. 

- Добар дан.

- Добро вече.

- Господине, јесте ли ви Милица?

- Не. 

- Дивота! Можете ли је, молим вас, позвати на трен.

- Не могу.

- Сто посто је опет лепа. Па је кријете. Мада, ви је једино не кријете од оне продавачице Марлбора са ћошка. А требало би. Цигаре су штетне.

- Моја Милица не пуши. 

- Па пропушиће. Од нервозе. Јер нема момка. Тако сам ја једном... Било је ужас. И дан-данас гризем нокте и сав сам жут.

- Па добро човече, да л' сте ви нормални?

- Дакако. Него сам донео само поклон Милици, па да идем.

- Па остави га код мене и иди.

- А не бих ја. У питању је осетљива ствар.

Након два сата разговора са господином татом, ушао сам. Те године је Милица добила најбољи поклон икада. Смувала се са мном. А ја сам остао најпопуларнији лик још од Исуса. 

Прочитај

Водич за како да безбедно раскинеш са рибом

Дакле, увалио си се у неку везу и мислиш да је време да се разилазите. И разишао би се ти са њом, ал' ето неће она од тебе. Ил' се једноставно бринеш за њена осећања или пак за своју њушку, јер је и даље тежа од тебе. Има она и вел'ке сисе, љепота једна гледати је, ал' не да ти да дишеш, не зна шта ће са собом, често је луда и има чешће пмс него што  Не постоји ништа горе од овога осим ако она нема ни велике груди, онда си тек, рецимо, мој другар Спасоје (он кад уђе у кладионицу, сви гужвају тикете, хватају се за главу, а БСК Батајница са својих девет играча у првој постави победи Звезду на Маракани). Дакле, онда си баксуз, великомученик, несрећник и још штошта. Како раскинути? Лепо брате. Биће све океј. Немој да цмиздриш. Љуби брат Јанко. 

1. Инсејн мод

Поведеш рибу да скачете из авиона, намонтираш јој падобран, све лепо провериш (па ниси гад ваљда), а када се подигне на висину од три сома метара, шутнеш је из авиона са све инструктором летења (падобранства, чега ли), некадашњим чланом 3. падобранске дивизије, уз речи: "Јеби се бичарко, упропастила си ми живот и нов кауч! Мр'ш!" Готово је сигурно да ће те када дођеш кући сачекати њен ћале, брат и још три рођака од чет'ри квадратна метра. Наравно, може да се деси и да те сачека инструктор, па да буде пичвајза. Може  и она да те сачека и да ти се најебе миле мајке. А у најбољем случају ће да те сачека милиција, тако да стварно не препоручујем ово решење осим ако си мазохиста, јевреј или геј манекен, онда само напред.  

2. К'о киша око Крагујевца мод

Поведеш девојку, такву каква је, накарадна, у фенси ресторан. Дојајна вечера, цвеће, бомбоњере, ово оно, доведеш је гајби, оно свеће, музикица, пригрлиш је и док се она презнојава очекујући да јој покидаш одећу зубима, цврц бато! "Раскидамо мачко, јебига, ем што ме смараш причама о розе лаку за нокте, ем што се не депилираш, ама жено!" Ако не покуша да те убије на лицу места, јер су женке, као што знамо, једна крхка и осетљива бића, биће све океј...зезам те, неће, сачекаће те са секиром за који дан док се будеш враћао са фудбала, изломљен и немоћан као девојчица. 

Није све тако црно и нису све рибе психо, тако да постоји вероватноћа да, ако одиграш како треба може све добро да се заврши, ти будеш читав, а она, курва, срећна са неким лелемудом за три дана. 

3. Опуштено, само опуштено мод

Устанеш ујутру, почешеш се тамо где у јавности не би треб'о, узмеш телефон и саставиш поруку типа: "Љепото, мислим да ја и ти нисмо никако могли да заживимо, јебига. На пример, ја имам шездес'т и нешто кила, а ти имаш...кол'ко имаш. Ајд' буд' добра. Тачно ћеш ми недостајати. Не буди љута на мене срећо. :* ", спремиш се, поједеш нешто и запалиш у кафану. Јест' то добар фазон, ал' самим тим ћеш испасти безосећајни гад, гњида и као таквог те треба пребити и бацити у контејнер, јер си говедо, ружно. 

4. Наопако мод
Океј. Кажеш: "Хеј бејб, преварио сам те хиљаду пута, јебига", ако каже: "Ма океј, важно је да си искрен, волим те, блабла", то ти је знак да ти је риба психо и да треба да бежиш главом без обзира, јер у најбољем случају ће да ти уврача неко шринковање муда на величину лешника ил' нешто. Ако каже: "Раскидамо! Ти наказо са носом од два метра и ушима ко у прасета и длакама на стомаку, како си ми могао то учинити?!", онда је све океј, мишн комплитд, ти - жив и здрав, она жива и нешто мање здрава, услед хектолитра проливених суза и тежег облика дехидрације. 

5. Сексом донекле мод

Она је смарач. Отпорна је на све могуће форе и фазоне, не можеш је отерати ничим. Од спреја против мува па до хладног оружја ништа није помогло. Постајеш очајан и помишљаш на најгоре, а она је и даље ту. Онда ти у глави кликне и кренеш да је смараш, да јој предлажеш секс на све могуће начине, до изнемоглости, да је зовеш и да јој дахћеш на слушалицу, све...Она је и даље ту. Зовеш је на скајп и витлаш другаром, а њена фамилија се запрепашћује у позадини. Одлучује да раскинете. Фак јеа. Најеб'о си ако живи близу тебе. 

И на крају, ако си одрастао и озбиљан, само дођеш и у стилу Хорејшио Кејна кажеш: "Иц ол гуд бејбе, ја сам луд, ниси ти ништа крива", окренеш се и одеш.

Крај.

Прочитај

Помало смо мутави, па шта?

Гледам сад нешто људи и кликне ми у глави о чему да пишем. Писаћу о једној вештини коју сам кушао милион пута, ал' опет немам појма. То је нешто као ковање сабљи некада, оно, треба ти тридесет година шегртовања да би постао мајстор. Ал' прво да поменем да сам се опако разбио вечерас на фудбалу са овим мојима, те ми је још Џони (људина од деведесет кила меса) разбио камен у бубрегу и сада се осећам као да сам био у Термопилима неке тамо чет'ристо осамдесете године п.н.е...Изломљен, решен маљавости на насилан начин, крвав и знојав, осећам да ми је време за кревет. Ал' не лези враже, осетио сам да морам ово да напишем и јебига, ето ме сад ту, да вам кажем коју паметну. 

Дакле, пробаћу да вам објасним како да не будете мутави више. Сви ми знамо да се човеку често језик запетља у битним и мање битним (које на крају испадну битне) ситуацијама. И јебига, онда после крене заглибљивање, све  дубље и дубље, као у живи песак да тонеш и оде све у курац. Е зато 'оћу да вам кажем пар ствари. Узгред, ово није Водич, чисто да знате, јер да би писао водиче мораш нешто да знаш о теми. Ја, наравно, појма немам. 

Но, рецимо да дођеш у ситуацију да ти се допада неко женско, право женско, а  не нека локал вел'ка сиса, и рецимо да се ви кренете лепо разумевати, четовати и све и онда се појави тај проблем, како приступити? Можеш да направиш савршен план, џабе, чим је видиш језик се запетља, срце лупа, она те пита кол'ко је сати, а ти јој одговараш: "Кхммак, јесте, супер ти стоји."  Или се деси супротно па ти се језик развеже, ал' на негативан начин. Приђеш јој, она ти каже ћао, а ти јој одговараш: "Ево ништа, код тебе? лепа си, овај, леп ти је тај привезак, шта има ново код тебе? И ја сам мислио да упишем рагби да тренирам."

Такви проблеми су јако...па, проблематични. На пример, ако је тако неком наступу лудила позовеш да играте Сегу, одма' да знаш да си се сврст'о у френд зону и да си Милић Вукашиновић не'ш се више извадити из ње. Најбоље да баталиш одма'. С друге стране, ако је позовеш на "судар (светова)" само зато што вам се лепо уклопио хороскоп тај дан или сте обоје велики фанови Гоце Божиновске, она ће ти највероватније само рећи нешто типа: "Паа...знаш како...не познајемо се довољно да бих ишла на дејт са тобом и...овај, како да ти кажем...ниси мој тип...и помало си ружан. Е, ал' си духовит и знаш да ме насмејеш и сигурно ћеш наћи неку дивну девојку која ће те волети." Ако јој не одговориш нешто типа овако: "Море марш у пизду материну и ти и духовитост, јес' чула?! Можда ја изгледам к'о трол, ал' те сисе сигурно нису праве! Тресу се к'о доктор Еткер пудинг, јеб'о те лебац жарени! И не познајеш ме довољно бичарко, а Милета си познавала довољно након пола сата необавезног чета у ком си дознала да вози Аудија и да му је ћале неки Мишковић...Мр'ш!", онда сигурно ниси права људина и ни не заслужујеш да имаш рибу. 

Дакле, умереност. Е сад, кад јој и како рећи да ти се дојми, да је нешто најјаче што си у животу видео/осетио/замишљао...Како јој рећи без запетљавања, непотребних дигресија о сувим питама које прави твоја кева са мало Књаза, и осталих зајебанција да би ти легла к'о кец на десетку, или још боље к'о будали шамар. Е ту појма немам, ал' ћемо импровизовати нешто. 

1. Не кажеш јој. То раде само шмекери, део више расе, као што поменух овде. Једноставно је зовнеш да изблејите, олижеш јој крајнике и окачиш на фејс да сте у вези. Готово. Нисмо ти и ја за то. Већина нас није, јер смо јебига, смотани, збуњени, имамо бицепс к'о Анђела из пето-три, и још приколицу других срања због којих нам је предодређено да никад не успемо да одрадимо овако нешто једноставно. Једноставно, такве ситуације се завршавају лоше. Навешћу вам два примера: Један мој ортак је добио батине након оваквог безазленог покушаја. А други је прогутао двајест чет'ри таблете против пролива, ал' има јаку желудчану киселину, па му није било ништа, само је имао дијареју једно две године. Серем нормално, ал' капирате шта би све могло да пође по злу. 

2. Седнеш пред њу, погледаш је у очи и кажеш јој да ти је баш симпа иако има мале груди, и да ти се баш свиђа. Е, у тим ситуацијама најчешће следи: "Иди воли неког другог, Ти си само сексуални предатор, Мислим да си се забунио нешто, блабла" или то, или непријатна тишина након које ти каже да је зове кева да спремају шненокле и да мора да иде. Зајеби. 

3. Покажеш јој на све могуће начине да ти се свиђа, и чекаш да те примети. Форевр алоун у најави, одма' да ти кажем. Боли њу женски еквивалент за патку, за тебе, њој се свиђају они са сикс пеком и процентом масти у телу испод 1% и са плавим очима. Обавезно. Не знам да л' је то да би могла да се хвали како њих двоје заједно имају осамнаест процената масти у телу укупно ил' шта, ал' да знаш, жене за тим метро педерима шизе. 

4. Кажеш јој преко чета или телефона. Отера те у пизду материну, не причате две недеље и опет сте до јаја другари. Све кул. Фреднзонед левел 'иљаду. То никако немој да радиш. Као ни ово горе што сам навео. 

Мада, ако не радиш ништа од овога, реално немаш никакве шансе да на'ваташ неку рибу. А и ако радиш, опет су ти исте шансе. Није да те потцењујем, ал' пун ми је курац више статистике која говори да жена има нешто као чет'ри на једног ил' више, небитно, а онда одем на факс/у средњу и видим 500 (словима: пет стотина) ликова који сами седе и маштају о било каквој жени. Нешто ту не штима, крв му јебем! Немогуће је да су сви они никакви, а да су све оне до јаја! Не иде бре то уз здрав разум. Но, брате мој, као што рекох у деведесет посто случајева ништа од овог не успева. Ипак ти остаје оних десет посто, удри делијо, ако планираш да разбијеш мит да ко год заврши машинску блеји сам, онако, мученик, пјан. Покажи људима да си завршио за машин-бравара и да си ипак нашао девојку. Осветлај ми образ, ти ружни скоте! 

Као што видиш, попио сам ја доста корпи, глава ме више боли, све ударају у исто место. И опет, сваки пут кад наиђе нека тако посебна дамица одем сав у курац. Нисам више овако 'ладан к'о сад, док ово пишем, него сам, брате, луд човек начисто. И сваки пут ми је до јаја осећај. Па се ти зајебавај. Још да решим ових пар колоквијума и онда ћу да испробавам неке нове приступе, типа: 

Ето. Тај неки фазон. Одо' да спавам људи. Ћао. 

Прочитај

Водич за како да се добро удате жене!

Не постоји. 

п.с. Могао бих да напишем коју реч, али то не би било довољно. А као што знате, моји водичи треба да вам промене живот набоље, а не да вас учине лаким. Тако да, жао ми је, али ову мистерију ћемо решити другом приликом.  

п.п.с. Ако си весела млада дама пријатне спољашњости, јави се ружном тужном младићу ради дискретних виђања и евентуалног брака. МОГУЋ БРАК! Ммс прво! Геј и допуне стоп. ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! Само озбиљне. ПОПУНИТЕ - КОНТАКТ - ФОРМУ! 

Прочитај

Водич за проживљавање бруцошких дана

Дакле, драге колеге бруцоши, да вам пожелим, пре свега, срећан почетак и много успеха кога, наравно, нећете имати на свим пољима, али! поприлично је важно да не будете потпуни промашај. Што зарад вас, што зарад ваших родитеља, морате се снаћи у свеопштој џунгли која прети да вас претвори у...Па, у нешто што ви свакако нисте. Но, пређимо на битније ствари:

Ја, као аутор овог текста, искористићу своје једнодневно искуство да вам помогнем да будете оригинал бруцоши!, осим ако сте штребери - то је непоправљиво. Штампано издање овог водича можете набавити на! најближој скриптарници, ако има кров. Ако не, погледајте унаоколо, ово забрањено штиво су моји активисти највероватније поставили иза хибискуса или у канту за смеће. Ако живите, па, у пизди материни, молим вас да одштампате овај водич у шеснаест хиљада примерака и да га потом, у касне ноћне сате, разделите бруцошима. Е сад стварно почињемо:

Јутрос си устао, почешао мурицу, и храбро закорачио пут факултета. Почело је. Шта сад? Како бити добар бруцош? Како?! 

Као прво, и најважније, увек носи индекс са собом. Носи га у продавницу, цвећару, на гробље, па чак и у вц. И не, не носи га у џепу или гаћама, јер је заиста јадно образложење рећи да га тако носиш да га не изгубиш. Носи га у предњем џепу свечане кошуље на сестриној свадби. Носи га изнад главе док се бањаш на Ади. Носи га бре, поред слике покојне бабе, на са'рани. Увек и свуда, нек се чује да си студент! Јест' да си упао на нежељене телекомуникације, или си са читава три бода на пријемном упао на самофинансирање, али то није важно - важно је да си студент! Успео си у животу! Зли језици ћуте док ти поносно једеш румунску верзију кит-кета у парку покрај клупе.

Ако си, паз' чуда, дошао однекуд да студираш, никако!, али никако! се не понашај смерно као код куће. Прво, зато што ниси код куће. А друго, зато што ћеш подивљати касније па ће бити белаја. А и сви ће сматрати "оним сељаком што је дош'о из пизде материне па подивљао чим је закорачио у град". Дакле, не дозволи да ти певају "Занела ме светла великога града", подивљај одмах! Иди право на сплав, са кофером! Добро, немој са кофером, није фора, ал' потруди се да људи виде да си бруцош! И да умеш да се проведеш! Иако не умеш.

Даље, веома је важан утисак какав ћеш оставити. Насупрот свима, запусти се. Коса да лиже преко ушију, брада к'о у искушеника, масти у ушима за комплетно подмазивање једног Фапа. Тај неки фазон. Нека изгледа као да си управо устао након стандардно луде ноћи, те си се дотетурао да по пети пут кренеш у прву годину. Иако ниси. Одма' одмери све три рибе у школи, те их у рекордном року стартуј. Сада следи мала дигресија, али вратићемо се убрзо на ово:

Пар чињеница о рибама које су тек кренуле на факс:

1. Женке, као женке, много лакше падају када су ошамућене свим тим сјајем. Фаакууултеет! Ваааууу! Твоје шансе као освајача се повећавају пропорционално са висином њиховог IQ-а.

2. Женке к'о женке, ако су однекуд дошле, осећају се слободно, по први пут у животу. Наравно, та слобода подразумева секс, дрогу и рокенрол. Не мораш бити геније да знаш да би требало да им будеш у близини.

3. Не прави исту грешку по шездесети пут у животу. Стартуј и оне ружне, јер пречесто се оне, за пар месеци претворе из ружног пачета у прејаку пачетину, са батацима и свим пропратним геџетима! Наравно, ако се твоје паче не претвори, него остане исто онако ружно...Па, јебига, заљуби се, шта да ти кажем, па се жени.

4. Нема, а можда и има, али ја тренутно журим у кафану, па морам ово да мало убрзам.

Вратимо се, сада, на вас, то јест нас, бруцоше. Пар ствари мораш да радиш, под обавезно. Прво, једи у мензи. Друго, од пара које уштедиш у мензи пробај микс кокса, хорса и чаја од жалфије. Нећеш зажалити! И увек, увек и свуда кукај. Јесте да ниси одслушао ниједан предмет, али кукај, кукај као да ти је камион размазао штене низ улицу. Ништа, одох ја сада да мало одморим душу. Наравно, индекс. Волим вас, моји драги пријатељи!

Е да, кад си бруцош, прилази непознатим особама у граду и представљај се као бруцош. Мислим да сам ја то радио и раније, у једном другачијем облику, али овај је стварно истински добар. Такође мислим да је могуће откопчати брус и отворити пиво индексом, али то још нисам савладао. Толико од мене. Ајд, буд'те добри. Проживитее ове дане, јер после ћете вероватно бити у браку, затвору или лошој хомосексуалној вези, тамо да вам неће бити ни до чега, а камоли до факултета.

Ухватио сам залет, јеботе, мислим да ћу положити први испит. Мислим. 

Прочитај

100 разлога зашто да нађеш себи Тарзана жено!

Као што знате, женке су од вајкада жуделе за правим мужјацима. Прави мужјак је морао да поседује све вештине да би преживео, а неретко је и пролазио чин инцијације, као што су, на пример, шут нежним женским стопалима у слабине, испијање огромне количине алкохола, или, сасвим ирелевантно, ферка са лавом у пустари. Временом, а и оним супротним од еволуције, настали су пешкирићи, спортисти, позери, метросексуалци - уствари, све је то исти курац. Од скора се жене ложе на...Па, рецимо, на неприродне ствари. 

Као што знате, Бог је створио Адама и Еву. Адама посадио на кауч, а Еву у кујну, логично. Такође је логично да је Адам био прави алфа Тарзан, праотац свих Тарзана. Не, то није био мајмун, као што си управо помислила, 'бем ти лебац лебов!

Но, вратимо се на битне чињенице. Женке су, временом, а и деволуцијом, почеле да луче трансудат (то би био тачан медицински термин) на ликове који се депилирају воском, кошаркаше којима крв не допире до мозга, квази романтике који плачу уз женске филмове и плаше се француза, тамбураше који глуматају уметност и још пар зализаних шмекера приде. Наравно, ни оне нису одолеле зубу времена, те су постале од супер затегнутих дупета која кувају, пеглају, полирају, политизирају, и успут се порађају...Па, постале су млохава дупета која по читав дан спавају, ништа не раде, осим што понекад оду до фризера или у лов на...на нешто што није Тарзан, дакле, неког пешована. 

Дакле, то је проблем који се увукао у све поре нашег друштва, те се надам да ће ова листа, овај апел!, помоћи да се ситуација нормализује, те да ћемо сви једног дана, коначно кренути да еволуирамо правећи мале Тарзанчиће, који ће се родити док његова мајка кува, пегла, полира југа, или шта већ. 

Зашто да си нађеш Тарзана, жено?

Ево зашто:

1. Није педер.

2. Није пизда.

3. Увек ће спустити ноге са стола, ако подвикнеш. 

4. Разуман је, када си ти разумна. 

5. Не захтева много неге, а јебе као луд. 

6. Неће ти красти креме и лакове за нокте. 

7. Понекад ће те помазити по коси, без да ишта тражи заузврат.

9. Ако треба, цистерну крви ће дати за тебе. 

10. Лупаће те шаком, ако га превариш са пешком. 

11. Зваће те читав живот неким кул именом попут "Бејб", чак и кад остариш.

12. Увек ће ти давати до знања шта треба да коригујеш на себи. 

14. Он је бог хумора. 

15. Маљав је, те  ће те, ако се нађете у снежној олуји, грејати својим телом. 

16. Његови гени нису искварени и прежвакани као код ових домаћих буздована, те ће ти деца имати снаге да трчкарају дан и ноћ унаоколо.

17. Лако га је волети. 

18. Увек ће ти давати одређени временски термин у ком можеш да причаш шта год хоћеш.

19. Уме.
20. Неће те одвести да живиш у шуму. Ако све буде у реду.

21. Слагаће те само за прљаве гаће које си нашла на тераси. Не, нису његове.
22. Сваки дан са њим је као ел-ес-ди. 
23. Писаће ти сонете.

24. Нећеш морати да переш ауто, викендом.
25. Биће вам лепо док он тресе шљиве, а ти купиш.
26. Неће гледати тв кад си ти гола у кревету.
27. Волеће те, јебем му матер, онако право.

Овде је двадесет и пет разлога. Реално, написао бих и осталих брдо, али стварно нема потребе. А и сачувао бих их за неке будуће прилике, саморекламу, као и покушаје да се огребем о тројку са две пијане рускиње. Ако немате ништа против. Углавном, овај текст је сада покренуо лавину размишљања, те сте зауставиле стављање маскаре, промену бруса или шта год сте радиле за време читања овог текста. Размишљате, погађам, какав је осећај имати Тарзана? Врх, вероватно. Замислите тек колико је кул бити Тарзан?!

Типичан алфа мужјак

Закључак:
Потрудите се жене, пронађите одговарајуће мужјаке који вуку више од 2% викиншких гена, оставите ваше момке који наносе пудер, депилирају груди врућим воском и користе балзам за косу!, и будите срећне, побогу! У истинском значењу те речи. 

Прочитај

Водич за како да постанете романтичне жене

Хмм...Овај водич је намењен свим неудатим женкама. Јер, као што сви знате, одавно је прошло време када су мушки били у кафани, а жемске у кухињи. Нема тога више. Сада су женке у кафани, туку по гајбу пива (ја готов после трећег), а геј коњи у кухињи спремају 'талијанску 'рану. Тарзани, као врста на ивици истребљења, се јако тешко могу пронаћи, те није на мени да откривам где су, јер би се њихов број драстично смањио због навале женки, ако бих открио те поверљиве информације. Но, вратимо се на оно што је битно. 

Ти си, дакле, типична женка. Дању спаваш, а лудујеш ноћу, можеш попити као Радош Филиповић (изгуглајте), и не знаш ни кајгана да направиш (чак и ја то знам!) и поврх свега, не умеш да пронађеш мушкарца који би те истрпео. Романтике у теби нема ни у траговима, а године пролазе док се ти питаш - "Која ли ће мене будала оженити?" Будала је све мање, а бора све више. Како да постанеш роматнична душа, те си драстично повећаш шансе за удају? Овај водич би требао помоћи. Тачније, теби нема помоћи, али овај водич ће ти помоћи да се макар достојанствено веродостојно исфолираш (као код твог првог "оргазма" са оним богатим чичом) и самим тим повећаш себи шансе за удају. 

Пронашла си дечка. Висок је, сладак, има руку као Шварценегер у млађим данима. Поред тога он и кува, пегла, полира, политизира, усисава и пере судове. Секс је боговски, има добро плаћен посао, али неке ситнице не шти-ма-ју! Покушаваш да га задржиш појавивши се само у капуту на његовом послу, али то не пали (чисто да се разумемо, код мене би, итекако, јер ја, фала Богу, нисам манекен). Очајна си, више те ни јога не опушта, јер само можеш да мислиш о томе како су твоји возови прошли, лађе потонуле, никада више нећеш наћи неког тако - роба, јеботе! 

Ти се, нормално, не сећаш када ти је он куповао цвеће, када ти је давао ситнице, када те је водио да гледате звезде, а ти га заскочила на хауби (тога се сећаш), када ти је на сто језика рекао "Волим те!" (какав геј клише), када те је водио код његове тетке у Зајечар да ти покаже што је исклесао твој лик у некој стенчуги, када ти је поклонио мачку, итд... Али, не, ти си остајала хладна к'о Дорф Лунгер на миловања секси црнкиње (класичан науљени жутокоси геј!). Лед ледени! 

Време је за преображај. Не, не треба да одједном почнеш да га обасипаш ситницама, јер ће помислити да се удараш са поштаром. Уствари, не треба да га обасипаш ситницама уопште (осим ако је геј коњ, онда му купи нову торбицу или му позајми нешто од својих ствари), јер само тако нећеш прећи невидљиву границу: женио бих те одмах - идем да се обесим кол'ко смара. Дакле, сада знаш да романтика није исто што и опседање његовог мобилног са милион порука, упознавање његове целокупне фамилије, и ударање међ' очи ако му мало поглед одлута (то само ако си са Тарзаном, са пешкирићем не'ш имати тих проблема). Не! 

Треба да га волиш, јебеммуматер! Иако ти вероватно не знаш шта то значи. Објаснићу ти укратко. Дакле, треба да га гризеш. Зато што то воли. Ако ти донесе јебени растопљени ципирипи прави се да је нешто најукусније на свету. Ако не волиш цвеће, реци му да ти купује чоколаду. Ако си дебела, реци му да ти не купује чоколаду. Такође, ако те одведе на Калиш да гледате звезде, не буди бештија, буди умилна маца. Када ти напише двадесет хиљада речи о срећи коју је нашао поред тебе, реци макар нешто више од "Хвала." Ако ти каже нешто онако геј слатко, не треба да кажеш "Ја нисам баш романтична", и натегнеш пивчугу. Бациш нешто као: "И ти, и ја тебе, и ја теби (у екстремним случајевима)" 

Претходни пасус је био чиста зајебанција. Наравно да не треба тако да се понашаш! 

Ево како треба:

1. Обуци се као готик господарица и сачекај га иза врата. Одушевиће се када се врати са посла. Наравно, ту су све одлике романтике - мрак, секс, мрак...овај, секс. Да. 

2. Када ти купи чоколаду, расплачи се. Плачи као киша, кукај како си дебела, и како те брину гладна деца у Африци. Ем што ће ти рећи да ниси дебела (мо'ш то касније искористити, кад престане да ти то говори и купи ти сточну вагу), ем ће помислити да имаш душу. Ето. Супер. Опет одлике романтике - чоколада, сузе, пољубац, блабла...

3. Одведи га у неку прашуму на викенд. Упали свуда свеће, закољи петла и подај му се (као први пут што си се подала Лази баштовану). Поново романтика - свеће, љубав, прва крв, овај, губљење невиности, итд. 

4. Поетски му изрази осећања (јеби му матер на фињака) о његовом остављању прљавих чарапа свуда по стану. Он, ако је пешкирић, схватиће (мада, ако је пешкирић, вероватно их ни неће остављати свуда), ако није, неће. Романтика на нивоу - мазите се, љубите се, он ништа не конта, а љубав цвета као што и треба да буде. 

5. Шетај гола што чешће по стану. Поред тога што ће се он осећати лепо и опуштено, биће и романтично. Ако неко долази, само навуци његову мајицу и прекрсти ноге. Романтика - осећај слободе, блискости, нераскидивости ваше љубави.

Тако треба!

И тако. Но, вероватно након читања овог штива ниси ништа романтичнија него пре. С тим се или родиш, или не. И јебига. Узгред, ово је мој пети и уједно и последњи водич. Као што рекох једном приликом, ово је лагано штиво, не испуњава ме. Иако много вас много више воли ово него оне црне глупости које пишем иначе. Јебига, не могу променити оно што јесам. Можда и могу, али не желим. Видели сте две стране медаље. То је то. Ако осетим потребу написаћу још који водич, једног дана. Али за сада, доста је. 

Останите фине, воли вас ваш Митоман. 

Прочитај

Водич за како да нађете свог коња жене

Само да вам кажем да је неколико људи похвалило моје водиче. Наиме, након читања овог светог штива, њихови животи цветају, а анђеоски хорови певају у позадини. Али сам такође добио једну добронамерну критику од моје драге колегинице Di, која ми рече да се осећа запостављено, јер су водичи били претежно за мужјаке. Дакле, жене, сада ћу усмерити сву своју енергију да бих вас одвео до среће у загрљају вољеног кретена. 

Важна напомена пре почетка:

Аутор овог водича није одговоран за последице које могу настати његовим коришћењем, позивајући се на то да женке могу веома лако одскакати од врсте, за разлику од мужјака који су углавном исти. Осим мене, ја сам сувише кул да бих био као сви. 

Но, да почнемо. Ти си, дакле, штреберка. Јер да ниси, не би ни читала ово, него би се возила на неком чоперу иза дугокосе звери коју називаш својим момком. Дакле, била си штреберка у основној школи, вероватно си побрала брдо симпатија, јер у том добу су биле битне петице. Потом си отишла у средњу школу, онако стидљива, и таман си се почела свиђати са једним океј, рецимо, на пример, Ралетом, кад она клошарка из основне, Ивана, дође, показа му сисе, и одведе га. Тада си почела помало да се нервираш, јер твоје груди споро расту, а можда и не расту уопште? 

Шалу на страну, тада си утонула дубоко у машту, наизглед срећна, док сањариш о неком тамо Немањи, Марку, Николи, итд. Он је или духовити мали скејтер (тешко да је стрејтер) са качкетићем, и увек шета без мајице, или је грдосија од два метра, кошаркаш, (још теже да је стрејт, погле само како се опипава са саиграчима на текми!) наизглед слатки романтик који се не стиди да плаче, и увек шета без мајице. Но, ти си женско, не знаш шта ваља, никад ниси имала правог Тарзана. Дакле, свиђа ти се он, али, не лези враже, имаш проблем! Не примећује те. А и како да те примети кад му хиљаду спонзоруша натура сисе у уста сваки дан (реално, можда би и ти, ал' их немаш), а ти притом носиш протезу, имаш криве ноге и вишак килограма. Имаш неколико варијанти, све су глупе, ал' вреди покушати. 

Заљубљена барби тражи кена, након 'иљаду година:

Размишљаш шта ти је чинити. Прогониш га, из прикрајка гледаш шта ради, кокнула би га, ал' је тако бљутаво сладак, не можеш. Одлучујеш да му ти будеш последња, она за цео живот. Током година му тајно растураш везе, што претњама што насиљем, уценама, а покоју од ти' његови' мож' да продаш и у бело робље, да зарадиш који динар. На крају, док он измучен шета улицама, питајући Бога шта му је скривио, ти се појављујеш и крећеш у акцију. Он по принципу дај-шта-даш те жени, добијате двоје нарко-деце. Након дваје'ст година - ти срећна, он тешки алкос и деприматор у стању саћу-се-убијем-одма. Сви срећни.

Иначе, док пишем ово слушам неку готику, бокте, сам сам кући, језа ме нека подишла, чекам кад ће вампир да ми улети кроз прозор, а ја још свеж, к'о цвећка, гре'ота је. Надам се да ће бити све океј, чим завршим одо да пазарим глогов колац код Ранке Бештије. Него, да се врнемо на оно што је важно (вама, мени сад битније да нађем сребрне метке и свету вод'цу).

ААААААААГГХХХХХ!!!

За'ебавам се, нем' времена више да пишем, морам да идем. Надоградићу овај текст или негде ноћас око три-чет'ри ил' сутра око четрнаест часова. Стрпите се моје даме, све ће бити у реду.

НАСТАВАК:

Дакле, четрнаест је часова,  тридесет степени у вашем граду (ако није, не ваља прогноза), ја сам Митоман, а ово је наставак "Водича за како да нађете свог коња жене". Ноћас сам вршио неке анкете (све за вас!), и учеснице су углавном примењивале тактику "Бјеж', ено га онај што ми се свиђа", која никада не ради. Но, много од њих примењују и једну поприлично занимљиву тактику:

Лама тактика:
Ти си, дакле, несрећница. Звераш у неког кул лика у холу твог факса/школе. Балиш лагано, гледајући га како забацује плавом косицом к'о Кери Бредшо. Не знаш да је педер, јер никад ти се није свиђао нико нормалан. Примењујеш тактику даћу-му-дознања-погледом/погледима-да-ми-приђе. Трудиш се да будеш секси, бацајући крајичком ока погледе ка њему, тек онако да их уочи. Уствари изгледаш овако (слика 1.):

Слика 1.

Када схватиш како изгледаш, збуњена, док звераш у њега, онда изгледаш овако (слика 2.):

Слика 2.

Но, не дај да те то спутава. Настави да му шаљеш невидљиве знаке крајичком ока, или још боље, трепавице. Ако ти не приђе тада, макар да те пита шта звераш кој' курац, онда мораш да пређеш на нешто мало јаче:

Сталкер варијанта:
Твоја Лама тактика није успела. Шта сада? Једноставно је. Почни да га пратиш. Прати га свуда и увек, и постарај се да те примети. Сачекај тренутак да му нешто испадне или да нешто заборави на свом геј тренингу. Потом, када му се већ увуче страх у кости и помисли да си луђакиња са сатаром, приђи му и реци да му је то испало раније. Ако му, пак, ништа не испадне и ништа не изгуби, нађи неку глупост код кинеза и приђи му. Као, испало ти ово. Он ће се упорно брани да није, ал' то није ни битно, битно да се ви сада знате и да ћете бити срећни до краја живота. Иако он то не зна. Осим ако он затражи забрану приласка, онда нећете бити заједно до краја живота. Али, то је премостива ситница.

Пређимо сада на нешто мало елегантније.

Ако-мама-каже-има-да-ме-ожениш варијанта:
Сазнај где живи и са ким. Ако, к'о сваки нормалан Србин, живи са маторцима, онда је океј, можеш ступити у акцију. Ако живи са девојком, онда ово не ради. Искористи "Заљубљена барби тражи кена, након 'иљаду година", шта да ти кажем. Позвони маторцима на врата када он није ту и представи се као девојка која ради анкете за неки-ђаво-што-воле-стари. Потруди се да те заволе. Смеј се, помози им око чаја, глуми да си постиђена, итд. Онда, након вишечасовног дружења са његовима, реци да ћеш доћи за који дан да довршиш анкету. Када им се, након неколико виђања, подвучеш под кожу и они почну да те поздрављају са: "'Ајде, ћеро, пази се, полако преко улице, има наркомана. Јој, да видиш ти мог Ацу, душа мајкина, спортиста, морам да те упознам са њим, баш би били леп пар, душо моја лепа...", онда знаш да си успела. Касније не само што ћеш га упознати, него, као што знаш, такви фегети као што је он читав живот слушају маму, те је лако могуће да ће те и оженити. Наравно, мораћеш да му дозволиш да иде на рвање у уљу са "најбољим другом", као и да иде у позориште и да носи уске кожне панталоне са одређеним изрезима, али, Боже мој, љубав је то. Успела си.

Кул девојка из комшилука варијанта:
Не знаш више шта да радиш? Очајна си? Ова тактика пали код деведесет посто мужјака. И лака је, пре свега. Прво, ако не живиш у његовој близини, пресели се. Или се макар фолирај да живиш негде у близини. Држи његову кућу под присмотром, тако да када год би он изашао из куће, потрчи да га као-случајно сретнеш. Почни да му се јављаш свакога дана, испрва ће бити збуњен, али ће се касније навићи. И док трепнеш, ви сте сасвим океј ортаци, повремено блејите, и повремено се чујете. За пар дана причате по цео дан, знаш све о њему, од гаћа које носи до фамилије уназад шест колена. Он ни не планира да те погледа као женско. Јебига. Шта учинити? Само настави. Настави да му цедиш мозак бре, преко телефона, на фејсу, мајспејсу, скајпу, емесену, гугл плусу, твитеру и свим осталим социјалним средствима. На крају ће пући. И док он празног погледа лута улицама, ти га држиш за руку и љубиш га сочно.

Мислим да вам је ово довољно. Знам још пар варијанти, али су оне изразито експлицитне и не бих желео да будем одговоран за страдање које би могле проузроковати. Тако да, моје даме, уживајте. Будите срећне уз вашег геј коња. А ако некад пожелите правог Тарзана, јавите се, ту сам ја, и многи моји другари. 

Прочитај

Водич за упознавање?

Цео живот си сам, једино достигнуће ти је блог за који неки шитстери, попут тебе, кажу да је срање. Имаш осећај да ниси ништа паметно урадио у животу, осим подјебања затупљених. Желиш да упознаш неке кул цице, емо цаве, неке жуте љаве које ће те одјебати у трену и остале, једном речју - жене. 'Оћеш да их упознаш, јеботе. Имаш осећај да и када гледају у твом правцу, гледају кроз тебе. Невидљив си. Сада имаш прилику да промениш то. Можда. 

Прво да разјаснимо пар ствари. Да, веома је могуће да ће те сисата плавуша одјебати пре него што чује твоје име. И да се разумемо, ово је водич само за упознавање? Остало је на теби. Јест' да не би знао ни две нацртане овце да сачуваш, ал' јебига. 

Био си синоћ на бирфесту. Или у кафићу неком. Или пред домом здравља. Било где. Битно је да си угледао једну океј црвену чупаву ликушу, која се баш онако кул смешкала и гледала те - а ти ћут'о, покрио се ушима. Када си кренуо кући, почео си да вртиш филм шта-би-било-кад-би-било, замишљаш себе како јој мангупски намигујеш, она се онесвести, ти је пребациш преко рамена, па трк низ улицу. Да, да...Овај, углавном, доста је било. Читав живот вртиш филм, испраксирао си машту толико да су ти сада ирски џинџерски миџети који јашу буриће пива сасвим нормална ствар. Но, само си требао да јој полако приђеш, кажеш "Ћао, ја сам тај-и-тај", она те бледо погледа, овлаш ти пружи руку и и даље блеји, видећи у теби вероватно исто оно што ти видиш поприлично често, с тим да си ти нормалне висине, имаш нормалну боју косе и не јашеш буриће пива, што нас доводи до закључка да она у теби види плавог (плаво к'о плаво, не плаво к'о жуто) Гаргамела, јер је дрогирана!, који јој се стидљиво осмехује и носи шарене Патак Дача гаће (к'о те јебе мршава, па немаш доста рупа на каишу!). 

Но, пређимо на битније ствари. Дакле, након ћао, она може да ти посвети пажњу и да разговара са тобом, или, вероватније - да се окрене и да настави разговор са другарицама. У првом случају, ништа је не испитуј, само крени да јој причаш о себи. Не оно, где радиш и кол'ко пара немаш, него оно - ви'ш сјеб'о сам прст, имам блог, пишем, сликам, усисавам, итд. Ако те и даље слуша, то је океј. Тражи број, она ти неће дати, осим ако јој ти, (паз' форе!) не понудиш број, оно као, у-случају-да-ти-једном-зафали-бубрег-или-'оћеш-неког-да-цимаш-са-скривеног-јави се!, и када ти да телефон да се упишеш, ти се цимнеш. Ето броја. Ил' можеш (ако је добар телефон) трк низ ливаду, па к'о је јебе, да је дала број, ништа се од овог не би десило. Онда мо'ш да јој цимаш кеву, ово-оно, ил' ортакиње. Безброј је могућности. 

А сад да пређемо на тежу верзију упознавања. Ти се представљаш, кажеш две речи, она каже "Аха, у реду је", и окрене се другарицама. Шта тада учинити? Импровизација, бато, импровизација! Даћу ти пар примера:

Шитстер романтик упорни алкос проналази фет бич верзија: 

Окрећеш се и одлазиш. Након што си обишао два круга и попио шест пива, враћаш се. Луђачки јој стартујеш другарицу, нормално, неуспешно. Али не одустајеш. Поново понављаш ритуал. Можда је баш она њена пета дебела другарица, права за тебе. Можда је све то само игра судбине и алкохола. 

Павијан верзија: 

Након што се она окренула, затрчаваш се, зграбиш је дивљачки у трку, пребациш је преко рамена, удариш је по гузици и нестајеш у магли. Легенда о теби (као киднаперу и силоватељу - фимејл верзија или павијану људини - мен верзија) ће живети вечно. Пар следећих дана. 

Бићеш-убивен-од-интервентне верзија: 

Приликом упознавања она ти је рекла име, вероватно. Трчиш кроз руљу, тражиш шупљину у обезбеђењу и паф, ето те на бини! (ако си на бирфесту, ако ниси, јебига, стартуј по концертима) Отео си Бори микрофон, баш када је певао "Данас крешу само спонзори", и док те сто 'иљада људи 'оће елиминисати на најбруталније начине, ти се дереш у микрофон: "Ти, (њено име), бре! Свиђаш ми се, итд, дођи до бине да те целивам пред светом", ил' тако нешто. Или, ако јој не знаш име, користи: "Маријааа! Ти бре, што имаш црвену косу и чупава си, и окренула си ми леђа малопре! Можда и ниси Марија, ал' јебига! Само сам хтео да ти кажем: Курво, а волео сам те!" Овај метод ти вероватно неће донети Марију, ни њену дебелу другарицу, али ћеш вероватно бити симпатичан некој бугарки што се ту случајно затекла. Ако останеш жив када сиђеш (будеш насилно скинут) са бине, упознаћеш је.

Стрејнџер верзија:

Сви ми добро знамо да се овдашње рибе пале на стренџере. Не стренџер као чудак, него као енглез-швабо-талијан који има пара, џинџер браду и хипстер цвиџе. Проналазиш једног поузданог штребера, овај, другара, који ће пазити на њих и јавити ти где су. Потом одлазиш ван феста, купујеш чупави кукуруз од цигана који га продаје на кеју, лепак у максију и правиш си џинџер браду. Затим мажњаваш шал неком хипстеру и проналазиш оригинал пијаног-ко-буља хипстера са којим одлазиш и поново упознајеш оне хот козе, након тачне дојаве о њиховој локацији.

Пичкопаћеник верзија:

Након што ти је окренула леђа, ти је куцнеш по рамену, бациш јој се под ноге и почнеш да је молиш као поглавица Сијукса пролећно сунце да ти да мало, јелте, пичке. Шансе за успех су никакве, ал' ако имаш среће и ако је она пијана ко Раша Флаша, можда ти се посрећи. 

Митоман верзија:

Прођеш поред ње и станеш у сред тог њиховог малог круга. Одржиш им умно разарајућу векелу, потом се дивљачки смуваш са оном дебелом, а она се изгуби док је отишла да покваси протезу, (јер овако више не може) онда заскочиш ону коју си првобитно смарао шеснаест секунди, и нежно се смуваш са њом уз дирљиве звуке Ортодокс Келтса. На крају завршавате у тои-тои вецеовима, јадајући се једно другом и плачући над пропалим љубавима и неоствареним животима, мртвим мачкама и другим стварима. А онда видиш џинџер миџита како јаше буре старопрамена, погледаш у своју другарицу-девојку-жену-пацијенткињу и видиш да га и она види. Срећан си, јер ниси шизофреник, само маштовити нејебач.

п.с. Ако вам је неко рекао да она фора са туцањем леда до јаја, удрите га у главу пикслом ил' шта вам падне под руку. 'Ајд у здравље! 

Прочитај