Новинар у мраку

Један је ујутру,
и свет је сјајно, тихо место.

Ходам кроз мрак тупим корацима,
а држећи се зубима за месо мога длана
виси једна мала мачка.

Изгледам као Хавијер Мегзергер,
иако не знам ко је он,
иако сам га вероватно измислио
у нападу неког свог лудила...

Носим црну кратку јакну,
онај тип што носе силеџије
и имам криминалне залиске.

Доживео сам већ један шлог,
и мрзим ову проклету мачку.

Сви са мном разговарају као да сам
објекат,
и пушим врло јефтине цигаре.

Па, замисли мене,
мршавог типа у црној јакни
са криминалним залисцима,
како стојим тамо,
на сред тихе улице
закачена за леву руку ми виси мачка,
а у десној држим
оловку...

И пишем
о томе колико је овај свет срање,
и понеко то чита
и заиста сам краљ света...

Јер миц по миц,
коначно се нешто мења.