Гледај

Господин Миргега је био власник ланца пекара. И много је волео своју жену Маргиту. Али је такође волео да буде трећи човек. Дозволите да објасним. Обожавао је да гледа своју лепу грациозну жену како заводи мушкарце, љуби их, мази их, па чак и јебе. Маргита је била дама, поприлично ватрена и врло лепа, иако је имала преко четрдесет година. Њој није тешко падало да с времена на време испуни мужу понеку жељицу. Понекад би јој се чак и страшно допало. Када би то чуо, господин Миргега би заплакао од среће и, помало само, од љубоморе. Били су поприлично чудан пар. 

Једно јутро, док су шетали кроз велики и дивно зелен парк, Маргита је нагло повукла свог мужа у страну, тако да их је заклонио огромни храст. 

- Марги, шта се дешава? 

- Ма... ништа. Мој бивши дечко храни голубове, тамо, на клупи. Па ми је некако глупо да ме види сада, након двадесет година...

- Твој бивши дечко?

- Па да. Нисам знала да се вратио у град. Нисам знала ни да је још увек жив, с обзиром на његов стил живота.

- А какав је његов стил живота?

- Па превише се сагорева, драги. Слично као и ти.

- Ох..Ох! Марги... Марги... Да ли би... - очи су му играле, а осмех подрхтавао.

- Не знам баш... - глумила је неодлучност Маргита.

- Марги... Молим те! Заведи га... Нека те гледа као балави пас. Молим те љубави!

Следеће што је просечни посетилац великог зеленог парка могао видети јесте господин Миргега како вири иза дрвета, док се Маргита љубазно и претерано присно поздравља са њеним бившим дечком. Све је било некако чудно. Он је изгледао запањено. Потом врло срећно. У једном тренутку се учинио помало љутим, али то је била вероватно ситна варка у оку господина Миргеге.

Маргита је завела свог бившег дечка након двадесет година. По цео дан је била насмејана. Смејала се чак и свом мужу, који је повремено био страшно љубоморан што његова жена игра сексуалне игрице са бившим дечком. Причала би му детаље, а он би је затворених очију слушао. Често су се она и бивши дечко јебали у природи великог зеленог парка, да би их господин Миргега могао посматрати. Трио није могао бити срећнији, чинило се. Све док се једног дана Маргита није вратила из уобичајеног вечерњег изласка са својим бившим садашњим дечком. 

Господин Миргега је био поражен. Тражио је свуда, данима. На крају је пронашао у једном малом селу покрај града. Сачекао је да господин Шевастије (бивши садашњи дечко његове жене) оде на посао, а онда се појавио на вратима и успут препао Маргиту. 

- Марги... Зашто си отишла Марги... - режао је.

- Отишла сам зато што сам хтела - није марила Маргита.

- Врати се Марги... Убићу га. Убићу те. 

Одједном, Маргита је доживела дежа ви. Све је она ово прошла, ову сцену са претњама смрћу и сузе које су уследиле после, са човеком који је волео да гледа... Човеком који је једног дана послао да заведе младог пекара, а она се није вратила. Напротив, удала се за тог пекара. И тада је знала да господин Миргега неће учинити ништа страшно и лоше, јер она је већ све ово видела, пре много година. 

- Нећеш ништа такво учинити. Средићеш се, попићемо чај, а онда ћеш отићи кући. Понекад ћу те звати да гледаш. Је л' то у реду?

- У реду је - рекао је полако господин Миргега. 

А онда је ставио пиштољ у уста и повукао окидач. Изгледа да су се неке ствари промениле. Изгледа да господин Миргега није више желео да гледа.