Да... Да, да и да. Само говори. Ћутање није злато. Уколико ти се допада машна неке откачене рибе коју си срео у трамвају, реци јој. Биће јој драго. Или неће. Али ти си свој део одрадио. Рекао си оно што си мислио. Уколико заиста мрзиш оног богаља што продаје лош дуван на кварно, реци му. Можда ћеш понекад упасти у невољу због тога. У ствари, углавном ћеш упасти у невољу због тога. Али ћеш променити нешто.
Сви смо ми људи. И сви смо понекад слаби. И ја сам. Некад уђем у кафић који мрзим, само зато што ми буде жао да одбијем ону конобарицу која кад не ради мора да јури људе по улици да сврате. НЕ СМЕ БИТИ КОМПРОМИСА СА ЉУБАЗНОСТИМА. Јебено је требало да јој кажем да мрзим то место. То ћу и учинити првом следећом приликом. Можда ће ми онда живот бити бар мало подношљивији. Морамо сви почети да говоримо и престати да се кисело смешкамо и прекинути те окове које нам намеће друштво. Отворено, директно и искрено. Када би седам милијарди људи устало једног дана и када би свако рекао шта има, без увијања, сутра би био смак света. Али би прекосутра свет био јебено добро место за живот.
Реци. Говори. Зато што нас уче да је ћутање злато, зато и јесмо овде где јесмо. Тито је мртав, али нису обичаји. ОЗНА СВЕ ДОЗНА! Озна је можда мртва, али неке друге службе сасвим добро раде. Они знају све, па - што се плашити? Ти већ сада немаш шта да изгубиш. Они све знају о теби. О мени. О свима. Пази, обожавам јебени Гугл. Познаје ме боље од било кога овде. Познаје правог мене. Даје ми праве резултате кад год тражим нешто. Гугл ме зна. Ја ту не могу ништа да урадим. Али могу да кажем шта хоћу. Нема више оно као - ћути, не вичи да је Тито олош, чуће те неко. Данас ти чују и мисли. И баш зато немаш чега да се бојиш. Капираш?
Ако те већ мрзи да дижеш револуцију, онда макар учини себи живот подношљивијим. Говори. То ће уплашити лоше. Можда. Можда и неће. Али мораш покушати. И реално, јеботе, коме је до дизања револуције кад имаш битнијих брига, као - како ћу преживети овај месец. Сваки месец мораш јебене графиконе да проучаваш, где је скупље, где је јефтиније, где има неког сумњивог млевеног меса да направиш мусаку... Не можеш само да уђеш у радњу и купиш нешто, а да притом преживиш месец без размишљања. Срање.
Одеш и кажеш јавно нешто искрено, из дна душе, извучеш речи као шлајм и онда те ухапсе за ометање јавног реда и мира. Ухапсе те зато што вређаш. А они вређају. Ухапсе те зато што немаш јебану карту за бус. Ухапсе те зато што си жив. Да... Капирам сад, можда је ипак ћутање злато. На теби је да размислиш и одлучиш - да ли ћутати и живети тужно или говорити и бити млаћен? Речи данас имају, изгледа, високу цену. Али уколико сви будемо лажно љубазни, нигде нећемо стићи. Нико се неће поправити. И сви ћемо се гушити у неизреченом.
ГОВОРИ! РЕЦИ ИМ, РЕЦИ СВОЈОЈ ДЕВОЈЦИ ДА ЈЕ ДЕБЕЛА, ПРЕСТАНИ ДА СЕ ДОДВОРАВАШ. ПРЕМА КОМЕ ЋЕШ БИТИ ИСКРЕН АКО НЕ ПРЕМА ЊОЈ?! РЕЦИ МЕСАРУ ДА ПРЕСТАНЕ ДА ТИ ПРОДАЈЕ ГОЛУБОВЕ УМЕСТО ПИЛЕТИНЕ! РЕЦИ НАДРКАНОЈ ШАЛТЕРУШИ ДА ОДЈЕБЕ. УЧИНИ ТО ЗБОГ СЕБЕ. УЧИНИ УСЛУГУ СВЕТУ И НАТЕРАЈ ГА ДА СЕ ЗАПИТА. И ЗНАШ ШТА? УКОЛИКО НЕ ПОКУШАШ ДА ГОВОРИШ ОНО ШТО МИСЛИШ НАКОН ОВОГА - ЈЕБИ СЕ.
поздрав свим мојим пријатељима тамо, свако ко данас чита ово сведочанство треба да слави са мном и мојом породицом јер је све почело као шала за неке људе, а други су рекли да је немогуће. Моје име је Исабелла Етхан и ја сам из Украјине, али се селим у Чикаго у САД са супругом. Срећно сам ожењен, имам двоје деце и дивну жену. Нешто страшно се десило мојој породици, остао сам без посла, а жена је напустила кућу јер нисам могао да бринем о себи и потребама. Моја породица. Она и моја деца у том тренутку. Успео сам девет година, ниједна жена неће да ме издржава да бринем о деци. Покушавам да пошаљем тестове својој жени, али она ме блокира да комуницирам са њом. Покушавам да разговарам са њеном пријатељицом и породицом, али ипак знам да ми неко може помоћи и пријавио сам се тада на толико пријатеља, али они ме и даље неће звати, све док не долази веран дан који никада у животу нећу заборавити. Када сам срео свог старог пријатеља објаснио сам све своје потешкоће и он ми је рекао за сјајну особу која му помаже да нађе добар посао у компанији Цоца Цола и рекао ми је да пише, али ја сам особа која никада не верује у правопис, али ја одлучио да пробам и др Алаба ме је упутио и показао ми шта да радим. У седам дана ручка чини се. Пратите сва упутства и урадите оно што је од мене тражио да урадим добро. Др Алаба је сигуран да ће све проћи како треба и моја жена ће ме поново видети након дивног посла др Алабе. Жена ме зове на непознат број и извињава ми се и рекла ми је да јој стварно недостајем и да се наша деца и моја жена враћају кући. Данас водим компанију Парагон у САД. Препоручујем вам да ако имате било каквих проблема пошаљете е-пошту на овај {дралаба3000@гмаил.цом} или ВхатсАпп преко његовог контакта испод +1(425) 477-2744 Хвала др АЛАБА. и добићете најбољи резултат. Узмите ствари здраво за готово и то ће вам одузети. Желим вам најбоље .......
ОдговориИзбриши