Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

21. март 2015.

Интернет је добра ствар

Интернет. Сви су у фазону - јебеш интернет. Рибе пишу - "мувај ме како год, само немој преко интернета", и окаче то, погађате, на интернет. Нико не капира да је интернет можда једино место на ком можеш бити потпуно слободан. Наравно, и ту те надзиру и посматрају, али јавност, па чак ни теби блиски људи не знају шта радиш на интернету. Отуд и поплава људи са разним фетишима које не могу или не смеју да изразе у стварном свету. Интернет је као највећа ливада икад, и сви смо ту и свако коначно може да буде оно што жели. Уколико волиш да гајиш цвеће, можеш наћи истомишљенике широм света. Можете се дружити. Јеботе, можете се чак и посећивати. Шта год да волиш, можеш наћи људе попут тебе и осећати се мање чудно. Зар није фазон?

Оно, интернет је користан због милијарду ствари, али оне сада нису важне, причам о социјалном ефекту интернета. Ја сам много тога у животу урадио преко интернета. Хах, чак и ово пишем на интернету. Успевао сам, нарочито раније, док сам био некако енергичнији, да упознајем људе. Да разговарам сатима о темама које нас вежу. Или о било чему. На интернету ти, реално, тешко може понестати тема за разговор. Некe од мојих најближих пријатеља тренутно сам упознао пре неких шест-седам година на интернету. Овај јебани блог је, ако ништа друго, вредан зато што ме је спојио са, слободно могу рећи, преко стотину разних особа, и велика већина их је била сјајна. Још сам добијао и почетну предност гратис, јер су ти људи имали високо мишљење о мени, ваљда због писања... Мисле, као, ово је неки убер кул убер паметан тип, а овде седи обичан тип и можда смо се сто пута мимоишли у граду или седели једно до другог у бусу, а нису знали да сам то ја - Митоман. Мада, када живим стваран живот, онда сам углавном Јанко. Волим да држим те ствари одвојене. 

Постојале су неке особе са којима сам баш успео да се повежем. Иако се никада нисмо видели. Иако живимо тотално другачије животе. Добар смисао за хумор. Добри ставови. Добри људи. Помало сјебани. Али, зато смо ту. Када одеш негде, људи углавном носе маске. И чак и када ти пијани отворе душу, сутра ће се мрзети јер су рекли нешто што не треба. Овде тога нема. Потпуно свесно говориш ствари незнанцима, управо зато што су незнанци и не могу те повредити. Тако је јебено до јаја када имаш особу која те разуме. Коју разумеш. Неко с ким можеш да разговараш. Неко ко ће те повући за руку и спречити да тонеш. То је права ствар.

Ја сам веран човек по природи. Увек изгледам исто. Имам исти број телефона од тренутка када сам га добио. Од поклона волим књиге. Уколико ми у наредних тридесет година сваке године поклониш књигу, ја ћу те волети. Нећу рећи - шта курац, опет књига? Знам неке жене које би то рекле и за дијамантске минђуше. Оно, одрастам, па још увек дотерујем своје понашање мало, али све остало стоји. Када сретнем некога кога нисам видео од средње школе и он ми каже - човече, ти си увек исти, ја кажем хвала. Иако то вероватно није био комплимент. Хвала. И баш зато што сам веран, увек ћу бити овде. 

Сви ти људи што одлазе и долазе, некако, требају некога ко ће увек бити ту. И када ти кажем - ја сам увек овде, то није само фраза. То је чињеница. Ја се осећам заиста лепо док разговарам са паметним интернет људима. И интернет је добра ствар. Не дозволите ником да вас убеди у супротно. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren