Данас сам дипломирао. Вињак. Диплома. Вињак. Било је добро. Зезао сам пијаног профу. Сео сам тамо, прекрстио ноге и испричао им све што имам. Нисам стајао као многи други. Било је као код куће. А очекивао сам неку опасну напетост. Крај је био спектакуларан. Стојимо, само комисија и ја, никог другог нисам позвао, и професор каже - "Колега, види се да владате материјом, те да овај рад нисте преписали, превели, украли..." Ја не могу да суздржим смешак, а онда се јебено сетим - па ја и нисам преписао и украо рад! А већ сам се смешкао, као, јебига, јесам, крив сам, али хвала за искрене речи. И у том тренутку се осетим некако неутрално. Нема среће што сам се цимао и урадио рад, сам, уз крв, сузе и зној (ниједног није било, шалим се). Некако ми само криво, јер да сам марнуо однекуд тај рад, ем бих могао да се смешкам и ликујем, а ем се не бих нарадио као коњ за тих петнаест минута формалности. Дакле, ово је била важна лекција.
Дођем кући, породица. Маторци се исцимали за неки добар хас, чак ми и дали неку кинту. Баш нисам очекивао. Седимо, једемо, и нестане струје. Баш као некад. Седимо око свеће, таман докусурили хас, и причамо. Баш као, и поред свих срања - породица. Прошлу ноћ ми неколико добрих пријатеља није дало да спавам, јер сам добијао поруке и позиве од пола једанаест до пола три. То су људи које волим. Које занима шта ја радим и који се радују када нешто постигнем. Исти је случај и са мном. Када год неко од њих нешто постигне, осећај је као да сам успео ја. А да би овде успео, јебига, заиста ти треба сопствена хрпа пропалица. А ја имам и више од тога, имам хрпу пријатеља. Звучи добро, зар не? И јесте.
Коначно сам слободан. Мислио сам да упишем неко зезање, типа библиотекарство, чисто рекреативно, због риба. И књига. Не. Јебеш то. Школовање је испунило своју сврху у мом животу. Било је до јаја, заиста сам уживао. Сада је време за неке веће ствари. Сада би чак и дан школског школовања био губљење времена. У обзир долази само животна школа. То је оно што ти треба уколико хоћеш да постанеш добар писац. Што би рекао Спајдер Јерусалим, парафразирам - "Писање је само пиштољ. Има само један метак у себи, али ако добро нанишаниш, то је све што ти је потребно. Можеш развалити чашицу колена свету." То је оно о чему говорим. Желим да развалим чашицу колена свету. И знам да ћу, уколико дам целог себе, и успети у томе.
Можда отворим неку мини радњу са великим натписом - ПИСАЊЕ, свих врста и облика... Вероватно бих имао тону фрикова у радњи свакога дана, а инспирације ми никада не би мањкало... То звучи као нека јебачки добра идеја. Видећемо. Вечерас спавам као слободан човек. А сутра... Па, она црнкиња је тражила да јој напишем пар едиторијала о стању у Нигерији. Можда ћу баш то и учинити. Као човек који ради оно што жели. Са смешком. И Достојевски је био инжењер.
Дакле, сад има времена и за писање и за библиотекарство (не) и за блогокоцку... Мислим да си заслужио да испуњаваш све што си замислио, само напред, ми смо уз тебе (мада ја и нисам био баш ових пар дана). И мислим да је велика ствар што ниси преписао ништа, бар неће моћи да те пљују сутра као ове политичаре! Очекујем да прославимо, рекох. Честитам!
ОдговориИзбришиТако је. Блогокоцка је будућност. Што се тиче прослављања, видећемо се Томцане ових дана, да залијемо како ваља. Жив био и хвала!
ИзбришиЧеститам Мито! :) (Хтедох да напишем скоте, али данас ми, након ко зна колико времена, изгледаш као нормална, чак онако баш фина особа, и ето данас те некако волим :) ) Можда ћеш се изненадити што нисам скот као обично, али изненадила сам и себе, нисам очекивала да ће ме болети уво, али некако ми је баш драго. Испало је нешто од тебе, баш Љеп осећај. Има наде и за нас остале хахах :* Љубац у обрашчић ако немаш ништа против :D
ОдговориИзбришиХа! Хвала. :D Има увек наде, само треба да се ради. Тај неки фазон. Учи школу. :)
Избришиздраво пријатељу. Била сам повређена и сломљена срца када се десио велики проблем између мене и мог мужа пре седам месеци у мом браку. толико страшно да је случај однео на суд за развод. рекао је да више никада не жели да остане са мном и да ме више не воли. Па се спаковао из куће и натерао мене и моју децу на тешке болове. Покушавао сам на све могуће начине да га вратим, после много мољења, али безуспешно. и потврдио је да је донео одлуку и да више никада не жели да ме види. Тако сам једне вечери, враћајући се с посла, срела своју стару пријатељицу која је тражила мог мужа. Па сам јој све објаснио, па ми је рекла да је једини начин да вратим мужа да посетим бацача чини, јер је и она то заиста урадила. Тако да никад нисам веровао у магију, али нисам имао избора него да послушам њен савет. Затим ми је дала адресу е-поште бацача чини коју је посетио. ДР апата. Следећег јутра сам послала е-маил на адресу коју ми је дала, а чаролија ме је уверила да ће ми вратити мужа у наредна два дана. Каква невероватна изјава! Никада нисам веровао, па је разговарао са мном и рекао ми све што треба да урадим. Онда их радим, тако да ме је у наредна два дана, изненађујуће, мој муж који ме није звао у последњих 7 месеци звао да ме обавести да се враћа. Тако невероватно !! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и бол који је нанео мени и мојој деци. Тада је од тог дана наша веза била јача него раније, уз помоћ сјајног бацача чини. Дакле, посаветоваћу вас ако имате било каквих проблема, контактирајте др апату на мејл: драпата4@гмаил.цом или га контактирајте на ВхатсАпп и Вибер на овај број: (+447723566275)..
ОдговориИзбриши