Лепотом те крстим

Ходам по прашуми људи
и срећем њу,
сјајну жену која је страшно пијана
и страшно јој треба мало нежности,
и увија се, увија
а ја сам потпуно мртав,
стојим ту
у свој тој гужви
и размишљам зашто су
звезде отишле са неба...

С друге стране
је ту потпуно трезна плавуша
коју покушавам и повремено успевам
ухватити за дупенце
повремено свестан удараца које ми упућује
уз благе повике - доста, доста!

А ту је и једна госпођица
са којом сам играо секси плес пре годину дана,
али сада јој је дечко присутан,
за разлику од прошле године
и зато је сада сасвим смерна и
ниједним потезом не открива
каква је животиња...

И све се тако своди на
погледе, додире и гестове,
а све оне битне речи бацамо у огроман контејнер
паркиран покрај нас,
маскиран страшним озвучењем.
И то, то је оно што је заиста тужно.