Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

12. август 2014.

Шит

Кад сам пијан схватам колико живот уме бити лак. И девојке су лепе. Све. И имам неки самоуверени осећај да све мене гледају. И сви су фини према мени, а немам проблем да се са било ким од њих побијем. И са оним огромним билдером бих се исто побио као са било ким другим. И не мислим више да ми је живот срање. Небо би била граница да сам обичан човек и да нисам пијан, овако, небо није граница, небо је смао успутна станица ка свемиру, ка свему, ка будућносгти. 

И понекад, само понекад, пожелим да у близини буде нека од њих, бивша или не, нека, да јој објасним шта је то љубав. И мислим, када би слушала моје објашњење љубави, док сам овако пијан, да би пала одмах. Инстант клецање колена. Наравно, ружан сам к'о лопов. И нисам баш најсрећнији избор оних које траже принца на белом коњу. Али ипак, некако желим да нађем неку која ће волети мене, све оне ствари за које имам жар, која ће се одушевити мојом колекцијом старих пара или Сендменом или стриповима уопште или књигама... Која ће умети да, ако ништа друго, цени ту моју страст, назовимо је тако... Јер имам велику љубав за многе ствари и много жеља...

И желим да поручим једну ствар људима добре воље и ведрих лица: Јебите се сви! Поздрав из магацина. Поздрав од Митомана. Понекад. 

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren