Победник

"Проклета карта! Дођи кец, мали кец, црвени кец...Дођи! Мораш да дођеш...Мораш!"

Презнојавао се чекајући једну, последњу карту која га дели од пропасти. Крупије је преврнуо последњу карту. Кап зноја је пала на сто. Био је то кец. 

"Да! Дааа! Ко је краљ света, ха? Хајде сад напиши причу о овоме, пичко умишљена! Јебено сам богат! Најбољи икада! Хахахахах..."

"Још једну руку. И нисам ја неко јебено пискарало, него уметник, кротитељ карата...Ево тапија."

Крупије је поделио карте. Док су његови витки прсти бацали карте преко стола, лукави смешак се полако појављивао на победничом лицу. Пар краљева. Освојиће још више, још више! Жена из његовим снова се привијала на његове груди. Био је лудо срећан! Све што је икада желео је ту...Све! Хрпа новца је на столу и неколико тапија. Новац, брдо новца! Крупије је отварао ситни талон још ситније и тише говорећи: "Петица пик, деветка каро, дама херц, тројка херц, двојка треф..." Пар краљева. Пар краљева. Освојиће. Он се смеје. Она се смеје. Отварају карте. Зачу се врисак. 

"Тај грозни, грозни човек има пар кечева!" 

"Нема", рече младић вадећи револвер скривен испод стола.