Знаш онај осећај непотпуности, оно када ти само један малени делић фали да би блистао високо на небу? Е тако се ја сада осећам. Непотпуно. Нешто као торта без шлага, мач без корица, мајка без брига, маче без бркова. И знаш шта? Мало-мало чујем звук скајпа, чујем га јасно како пишти, док ти куцаш нешто тако брзо...А онда погледам, а скајп стоји пуст, само сам ја ту. Трипујем. То је тај делић, ти си тај делић који ми фали.
Тражећи изгубљени делић
0 коментара:
Постави коментар