Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

15. јун 2015.

Песма за хлир

Гледам твоје ноге и
некако,
опет желим да пишем.

Желим да пишем о теби.
О прљавом свету.
О дрском животу.

Кажеш да си дебела,
и ја ти верујем.
Једна ситница ме само кочи -
твоје ноге причају неку другу, сјајну причу,
причу моћне мачке.

Гледам их
преко екрана,
док сам десетинама километара далеко,
и само желим да знам
како би било разговарати са тобом,
лице у лице,
док се играш мојим умом
са тим сјајним ногама...

И та чаша жестоког пића поред тебе,
некако ствара филмску атмосферу,
имам осећај да би се нешто врло значајно могло десити
сваког трена
и чекам,
чекам већ сатима
гледајући у твоје ноге,
а ништа се значајно не дешава...

И тако,
иако си дебела,
и иако ова песма није сјајна,
пишем похвалу твојим ногама,
твом сјајном имену
и чињеници да си учинила да опет пишем.

А ни не знам те.

4 коментара:

  1. Noge i mačke, dva lajt motiva tvoje poezije :D
    Piši, piši, dobro ti ide to pisanije, postaješ sve bolji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Па, то су ствари које волим у животу. Хвала Тино, љепа си и чупава. :Д

      Избриши
    2. Е да, и добродошла назад!

      Избриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren