Драго ми је што сам био од помоћи, срећно

Понекад је тако лако,
дођеш на овај блог
када имаш лош дан
и прочиташ неку стару ствар
чисто да се сетиш
да је и тебе некад неко волео
и да је било баш лепо.

Свраћате,
моје даме,
и ја сваки пут знам када сте биле.
Знате већ где да гледате у архиви,
све иде брзо и лако
и баш зато знам.

И драго ми је.
Драго ми је што вам је ово можда сидро.
Или писта.
Или шта год вам тренутно треба у животу.

Неке само хране сујету.
Другима самопоуздање постоји само док их
држи ефекат сећања.
Свеједно.

Једино што ме смара
јесте чињеница да ја немам то место,
место на ком бих могао да прочитам
да је и мене некад неко волео
иако сам лош човек,
превртљиви скот
и скроз обичан штребер...

И то је јако тужно.

Али сам срећан
што сам помогао некој девојци
тиме што сам је волео,
онако,
клиначки,
скроз наивно и тотално срамотно,
са ове дистанце.

Желим вам свима срећу,
и ето,
не замерите ми ако напишем
коју сјајну песму некој  новој мачки.

Напослетку,
можда је баш она та права,
која разуме.