Приђем, кажем - хоћеш да се волимо?
Она ме гледа, намргоди се и каже - нећу.
- А што нећеш? - насмешим се.
- Нећу зато што си кретен и зато што ништа не знаш.
- Све је то истина, али ти си супер, па мислим да треба да се волимо.
- Глуп си и смрдиш!
- То нису новости, а и волела си ме раније таквог!
- Па шта?!
- Па хајде сад да се волимо.
- Па нећу.
И мени ту падне клапна, шчепам је, она се оптима, све личи да ће да се заврши сценом врућег сеска, међутим, наби се главом на руку ми и изби зуб, предњи, тачније, најпредњији, један од она два зечија. И ништа, јебига, сад се дефинитивно волимо, а она не прави више те керефеке, јер ко зна шта би се могло десити следећи пут у нашем налету страсти. Све је дивно, ал' за сваки случај је увек пуштам да оде на спавање прва, бојим се депилације из заседе. Сувише је добро примила чињеницу да сад изгледа као циганка.
Мудро,
Џо Боговски
0 коментара:
Постави коментар