Данас је први од три најбоља дана у свакој мојој години.
Осећам ветар,
али онај добар,
лаган и полетан.
Сада ћу да устанем из кревета
и отићи у цркву.
Биће величанствено.
То ми је најлепша ствар.
Што се у цркви осећаш ултра мало и безначајно.
Онда ћемо стари и ја наместити столове.
Све спремимо и сложимо,
па ћемо сви заједно
да искулирамо док не дођу гости.
Наравно,
то није истина,
јер ту увек има неке журбе,
али мени то некако све изгледа као да кулирамо.
А гости су наши људи,
легендице,
и сви су сјајни и знају да се шале
и сви ови дани ми буду супер сјајни...
И цео овај дан ми је некако слоумошн и заиста га волим што тече тако.
0 коментара:
Постави коментар