Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

23. мај 2015.

Све ће бити у реду.

Јучерашњи дан је био луд. Имао сам добар дан. Тмуран, али ипак добар. То се баш ретко дешава. Био сам на много места и радио сам много ствари, али сам се тотално сјебао тек поподне. 

Док сам чекао воз, пришла ми је савршена девојка. Пристојно обучена, плава, чупава, имала је пунђу. Упитала ме је нешто за воз и насмешила се. Одговорио сам јој. Ушли смо на иста врата и она је села лево, а ја сам сео десно, преко пута, јер није било места поред ње. А баш сам хтео да седнем поред ње. Гледали смо се. Јебено савршена. Прелепа. Весели став. Рекла ми је на станици где силази, и уместо да устане када воз буде близу, она је устала 5 минута раније и отишла у онај простор између вагона, где су врата. Ту је био неки тип, а ја сам хтео да идем за њом. Онда су се појавили још неки људи и би ми глупо да ме о'лади пред свима.  Она је изашла на својој станици, а ја сам одлучио да никада више у свом животу не будем пичка. Не знам шта ми се десило, раније ми уопште није био проблем да цимам неке симпатичне девојке.

Одем после на неко пиће са овим мојима из краја, па завршим у кафани и напијем се као мечка. Компјутер ми се појебе и изгубим шесто долара. Послодавац ме зајебава. Мењач ми се сјебе и запалим ламелу. А некако, овај дан, данас, ми је опет добар, иако је тмуран. Иако све иде низбрдо. Живо ми се јебе. Али та девојка. Брате, који сам ја магарац.

То је девојка коју баш оно, хоћеш да ушушкаш и да лежите и гледате у плафон. Без бриге на свету. Баш је изгледала као неко ко може да брине о мени. Јебига, реално, мени треба баш много бриге. Кева и сестра излудеше са мном. Фак, стварно ми треба нека сјајна девојка.

Живот је добар. Јебеш ламелу, јебеш шесто долара, јебеш кафану и јебеш тмурно време. Судбина постоји и ако добро одиграм своју улогу, могао бих ту плаву мачку срести опет. Живот ми је леп и од саме помисли на такво нешто. 

Написаћу јој песму. Зато што је сјајна. И у суштини, све би било лакше када бих јој знао име. Синоћ сам чуо једну обећавајућу причу. Наиме, један тип из краја се свидео некој девојци у неком клубу. Он је узео број, али пошто је био пијани во, промашио је неку цифру вероватно, и никада се нису чули. Годину дана касније, он је и даље жалио за њом и једно што је знао о њој је како изгледа и да се зове Маја. Онда је његов буразер, такође из краја, сео на Фејс, укуцао Маја и провео осам сати тражећи је. И нашао му је. Сад су венчани и имају дете и продавницу. То је сјајно. Ето, само сам то хтео да кажем. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren