Вечерас је још једно сјебано вече...
Онако, знам да ћу седети крај те једне мале,
некадашње,
и знам да нећемо разговарати о ономе о чему би требало...
А ја опет идем,
отворених синуса,
мртав,
клан боловима,
тамо,
да видим моје људе и
правим се да је све у реду...
И није важна она,
она је ту само дистракција,
важне су све моје бивше,
некадашње девојке,
тако бих желео да пијем пиће
са њима
и разговарам о некадашњим нама,
да бих упознао себе,
да бих коначно знао ко сам ја...
Вероватно лудак, зајебант и тип пун лоших трипова...
Можда помало и будала, наиван,
али надам се да се неће све завршити на томе...
Надам се да бих могао сазнати нешто ново о себи,
нешто што је универзална истина...
И нешто што бих могао описати у причи
као девојку коју држим за руку
и пробијам се кроз гужву
и све што је важно је тај стисак руке,
да знам да је ту док се свет руши
и да ће,
без компромиса
бити све у реду.
0 коментара:
Постави коментар