Птице

- Извини, је л' ти то 'оћеш да скочиш?

- Да, што?

- Пааа, немој. Сигурно има неко коме је стало до тебе...

- Нема. Нико не мари за мене...

- И шта сад, као скочићеш, па ће проблеми нестати?

- Не. Ја ћу нестати, па више проблема неће бити.

- А шта ако паднеш и преживиш? 

- Како то мислиш? 

- Па оно, паднеш доле, дођу доктори, имаш још увек пулс, сакупљају те...Фали ти пола лица, већина коски изломљена, крвариш на све стране, фали ти пола прстију...

- Фуј. Је л' ти то планираш мене да одговориш од скока? 

- Не. Нема шансе.

- Добро. Ни немој, пошто нећеш успети.

- Океј. 

- Тако.

- Шта кажеш да ја и ти одемо на пиће једном?

- Можда и бих, али не знаш граматику...А и ружан си. Не бих ја са тобом могла...

- Чек, 'оћеш да кажеш да нећеш да изађеш са мном само зато што сам рекао ЈА и ТИ 'место ТИ и ЈА?! 

- Не само зато. Мис'им, углавном зато, ал' и ружан си...

- Знаш шта? Скочи бре, боли ме курац...Ионако си габорка. Ал' рек'о имаш два избора, ил' да скочиш ил' да одемо на пиће, па сам мислио да имам неке шансе. Опет сам се зајеб'о. Нема везе...Форев'р алоун...

- Чек, шта, као, оставићеш ме овде?! А?

- Па зар ниси планирала да скочиш? Уосталом, можда се и сретнемо, негде у лету...