Како сам причао са бејб III

- 'Ало?

- Хало, реци...

- Ш'а радиш?

- Е, немам ја времена за те твоје глупости...

- Нису то глупости, само сам хтео да мало попричамо...Недостајеш ми, знаш?

- Је л'? Браво Мито, браво...Шта да ти кажем...

- Је л' мислиш ти на мене некад, а?

- Искрено, нисам се већ дуже време сетила тебе. Ретко, скроз ретко...

- Океј. Мис'им, знао сам то, него сам хтео само да причамо мало, знаш оно...

- Ево, причамо...Имаш пет минута, морам да се вратим на посао.

- Кул. Је л' волиш ти мене?

- Што ме то стално питаш? Ионако знаш одговор на то питање. 

- Не знам, реци ми.

- Нема ту шта да се каже...Све је одавно готово.

- Добро, онда ми макар реци шта имаш на себи.

- И даље си исти кретен, знаш?

- Знам. А ти си уморна од оваквих као ја, зар не?

- Уморна сам од кретена Мито, а таквих као ти је мало, јако мало...

- Знам бејб...Ниси ми одговорила на питање...

- Које питање?

- Шта носиш на себи?

- Зашто ме то, побогу, питаш...?

- Зато што сам манијак, бејб...'Ајде, удовољи ми...

- Носим стару изгужвану кратку мајицу и фармерке...Шта знам...

- Какве чарапе носиш? И даље Патак Дача?

- Мики Маус...

- Него, бејб, синуло ми, како то да носиш стару мајицу и фармерке, а на послу си? Лажеш ти мало мене, а?

- Е, Мито, постоји неко, знаш...Ниси ти центар света...

- Увек постоји неко код тебе бејб. Нисам центар твог света, за остале не можеш да гарантујеш...

- Ти си центар једино твог света...Одрасти, побогу...Не знам ни зашто уопште причам са тобом?

- Шта се чудиш бејб? Знаш ти добро зашто причаш са мном...

- То ти мислиш...Не трипуј, будало...

- Јо! Волим те...

- Знам, рекао си ми већ...

- Јесам ли?

- Е, морам да идем, ево га, долази...'Ајд, ћао...

- Ћао бејб...Морам и ја да идем, изгледа да су три шприца инсулина коначно надјачала моју жељу за тобом...

- Шта си рекао?

- Рекох, ћао бејб, пожури, он те чека...Не губи драгоцено време, већ си могла скинути мајицу и брус...Који сам ја јебени бесни романтик...Бејб? Бејб?! Тонем! ААААААГХ, ШТА ЈЕ ОВО?! Не видим, не могу да се померим, ништа! Све је сиво бејб...Осећам се лепо бејб...Овај свет је један непрегледни хоризонт, а у даљини се виде жирафе које скакућу, Ахил како се смеје, Кира како осваја свет, сапун од кога полетиш, страховлада нациста, цвет како расте, лаган смак света, рушење једног моста, сунцокрет погнуте главе...Свет пун боје бејб...Закључан сам у свом уму бејб...Надам се да ћеш потписати да ме скину са апарата бејб...Види ме, нисам још ни прикачен, а већ молим да ме скину...Нека то буде ускоро, молим те...Секси готичарка ме очекује...Тамо преко бејб, тамо скроооз преко...Исто је као што сам замишљао...Мислим да те не волим више, сада...Јеботе, да сам то схватио пола сата раније, све би било другачије. Замисли, е...Бејб? Бејб?! БЕЕЕЕЈБ?!