Већ неколико дана имам преко сто посета дневно. То ми је некако парадоксално, јер док сам писао било је у просеку педесет-шездесет, а сада кад не пишем нагрнули људи. У фазону - само ћути и биће све океј. А овај пост је чисто да вам се захвалим, били ви мени познати, непознати, били људи или гоблини, па чак и ако сте машине послате из будућности да спасете мој блог: хвала вам. Данас сам правио један мотивационо-дирекциони документ, састављен из мноштва литературе, па сам одлучио да део поделим са вама. И тако...
Прво погледајте Библију сваког писца коју ми је поклонио мој профа на матурском.
Ту сам пронашао јако добре ствари и сада мислим да мало боље разумем што ми је чинити. Даље, прочитао сам на више места да би човек могао да се сматра писцем мора написати најмање милион речи. Сада имам циљ:
Написати 1 000 000 речи
По слободној процени, сматрам да сам до сада написао преко 100 000 речи, али узећу да сам написао округло 100 000. Пишући по 300 речи дневно за мање од 10 година ћу бити писац. Писаћу ја и много више у појединим данима, тако да рачунам да ћу за неких 5 година моћи да кажем за себе да сам писац. Волео бих то. Мрзим математику, али волим бројке и планове. Више уживам у плановима него било чему другом, не замерите. Али знам да је ово један од оних планова који се неће остварити само у случају моје смрти или изненадног смака света. Дакле, ако буде било света у следећих десет година и ако ја будем ту током следећих десет година, посматраћете мене како постајем писац. Данас то свако може бити, не брините, нисам ништа виши и бољи од вас. Такође сам пронашао и седам смртних грехова сваког писца. Грешио сам, молим за опроштај...Уосталом, грех је релативна ствар, и увек ћу бити окаљан са два греха, а можда и више у будућности. Како год:
Седам смртних грехова сваког писца
1. Бити досадан и неубедљив.
2. Писати о општепознатом, често коришћеном и виђеном у књижевности и животу.
3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».
4. Развлачити реченице – стихове као жвакаћу гуму, а догађаје месити и понављати у истом ритму.
5. Претварати књижевност у памфлет или порнографску, бруталну и сличну провокацију.
6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.
7. Веровати у генијалност прве верзије текста и сваке речи у завршној верзији.
2. Писати о општепознатом, често коришћеном и виђеном у књижевности и животу.
3. Бити патетичан, поучан, разнежен или сладуњав да читаоцу «крцка шећер међу зубима».
4. Развлачити реченице – стихове као жвакаћу гуму, а догађаје месити и понављати у истом ритму.
5. Претварати књижевност у памфлет или порнографску, бруталну и сличну провокацију.
6. Бити убеђен да си најбољи у окружењу и шире.
7. Веровати у генијалност прве верзије текста и сваке речи у завршној верзији.
Пронашао сам упутства како се пише кратка прича и схватио, гле чуда - на добром сам путу од почетка. И тако, још мноштво мотивационих цитата, прича и осталог, чисто некако да ми помогне да прегурам овај матурски и пријемни и шљаку и све остало што тако виси у ваздуху и чека да ми се обруши на главу по други пут. Само су будале задовољне својом судбином, па тако и ја, кукам као да сам самохрани родитељ без обе руке са десеторо деце, а они плачу гладни негде у забаченом селу у пустињи, а уствари сам господин који излази из своје беле лимузине док му три гориле придржавају врата и док ми оскудно обучена малолетница сипа виски излазећи бахато.
Postoji u meni mnogo čežnji i mnogo težnji i još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka. Da li ću se ikada prizemljiti ni sam ne znam. A i ne želim. Želim uvek biti dete, jer jedino tako mogu da opravdam ponekad suze u svojim očima.
Moja sloboda i moja sigurnost samo su prividni. Uporno pokušavam da se oslobodim svoje smotanosti, svoje stidljivosti i nesigurnosti, ali još uvek nisam uspeo da otkrijem onaj prauzrok koji me je, eto, doveo da se u odnosu sa ljudima ponašam tako. Otkrijem li njega, reći ću sve.
Jedino kada pijem ja sam lav! Inače, običan sam miš koji pokušava da strugne u prvu mišju rupu. Papir je jedino bojno polje gde mi niko ništa ne može. Ali, kada bi život bio papir, kada bi svi problemi bili od papira, kako bi se lako dali zgužvati!
Lj. Habjanović Đurović - Iva
“Ni jedan čovek ne staje u istu reku dva puta, jer to nije ista reka niti je to isti čovek”
Heraklit
Hej? Pazi šta radiš, molim te... Jer to nije tamo neki stručak zumbula, nego jedna naročita ruža... Ruža negovana da bi ostala divlja... Razumeš li to? A takvim ružama se diviš izdaleka... Njih ne diraš...
И мој лично омиљени:
"Da li sam ti ikad rekla da te volim? Nisi lutko, a nećeš ni sad, koliko te znam. Nekako ćeš se već izvući iz te klopčice."
To je sve, dosta od mene.
Bice zanimljivo gledati te kako postajes pisac i covek.
ОдговориИзбришиHej Di, nisam siguran da ću ikad postati čovek. Ne ide to uz mene. ;)
ОдговориИзбришиПрво да ти се јавим (ћао, бураз!), пошто нисам одавно, признајем, крив сам, али знам да ме разумеш.
ОдговориИзбришиДруго: кад је пријемни? Како напредују припреме? Можда си то и писао у текстовима које сам пропустио, извини због мог нечитања истих, знаш како је, волео бих да могу, али, ма колико ти био добар, нажалост, ниси у плану и програму, и нећу на испиту добити питање "Женски ликови у Ралетовој прози". :) (Понављам, нажалост. ;))
Кад смо већ код тога - треће: колико те ПРОЧИТАНИХ речи чини ваљаним ЧИТАОЦЕМ? :) Пошто ми се чини да сам ваљан-преваљан у овом тренутку. :)
Четврто - морам да признам да се и мени, из неког необјашњивог разлога, повећала читаност откако не пишем. Имам тридесетак отварања странице дневно, на оба блога, и то углавном из земаља Трећег света. Не знам шта се дешава.
Пето - верујем да ће те обрадовати чињеница да радим на незваничном наставку "Два сата у животу Лазара Дукљана". :) Једино што се радња не одвија на истом месту, чак ни време није исто, али - почињем тамо где сам стао. Бар мислим. :)
Ето, толико. Гурај до пријемног, па јави како је било, обавезно јави, ако се не чујемо до тада. ;)
Ја сам, најозбиљније планирао да пишем неку петицију да те вратимо. Најозбиљније.
ОдговориИзбришиПријемни је 1.7, матурски ме зајебава, припреме стагнирају јер сам кретен. И опроштено ти је, знам у каквом си сосу и разумем те. Имаш још пар месеци форе, после ако те не буде било, долазим ти на кућну адресу да се разрачунамо. :D Сад ћу бити много надменији него иначе и рећи да ће можда твој клинац добити то питање на испиту. Једном. На неком факсу. :Р
За писца знам, али за читаоца мислим да је другачији критеријум. Да би био ваљан читалац треба да читаш са разумевањем. А да би био начитан треба да прочиташ бар 1 000 000 речи. Отприлике, по некој мојој логици. Увек си ти био ваљан. ;)
Мени људи долазе са једног блога и што је најгоре, посетио сам га једном у животу, нисам ни у читаоцима. А око 60% долази одатле. Исто тако, од Јужне Америке, преко Азије, до Африке. Европа слабије. Појма ја немам шта се догађа. :)
Веруј да си ме обрадовао, и то веома. И сада, пошто сам мало у том фазону, контам да би ово лако могао да постане део неког романа, који будеш писао једног дана. Једва чекам наставак, и...Немој да ме разочараш. :)
Ја пишем једну ненормалну ствар чији се ток мења свакодневно, концепт свакодневно бришем и пишем, преправљам и допуњујем, тако да ако Бог да, до краја лета ћу имати једно несвакидашње дело завршено, па како буде. Мени се свиђа, то је битно. :)
Јавићу се ја, нисам ја као одређене персоне овде које нестају на дуже периоде. :Р И нек је са срећом, брате. :)
:) Види, за петицију никад није касно, ако мозак настави да се супротставља мојим настојањима да напишем нешто што ваља. :)
ОдговориИзбришиКао што можда претпостављаш, нећу у јуну излазити на испит. Иако је он, као, за недељу дана - нисам стигао да пријавим, што можда, на подсвесном плану, има везе са тим да нисам све стигао да спремим, а имам фрку од овог професора. Остају ми септембар и октобар (такође познат и као "септембар 2"), а мислим да ћу се после тога вратити писању, иако ћу потражити, а можда и наћи посао. Срећно ти било, и, као што рекох, јави, гледаћу да испратим то колико могу. ;)
:) Хвала, мада ми се чини да имам још извесно време пред собом да постанем ПИСАЦ, ако је милионче критеријум. Засад имам тек пар десетина хиљада речи, око стотке, тако нешто. Наравно, ако се рачунају и стручна дела као семинарски радови (не знам зашто не би).
Ја сам све ове сајтове посетио, у читаоцима сам им, а и њихови аутори читају мене. Али мислим да њихови аутори не живе у Португалу, Бангладешу или Литванији. :)
Знаш како, не верујем да ће бити баш роман, али неки циклус причица - можда, ко зна. Мада, опет је дошло до застоја у инспирацији, па не знам када ћу тачно сести и испљувати то. :/
Волео бих да чујем шта имаш у плану. Искрено, не могу да замислим, али је сигурно супер. Имам вере у тебе. ;)
Ако те нема до новембра, онда иде петиција. Па се ти за'ебавај. :))
ОдговориИзбришиЈебига, полако брате. Лепо се спреми. И не буди п***ица, сажвакаћеш тог професора, испљунути га и после опуштено чачкати зубе травком. ;)
Ја сам рачунао блог, и сво креативно писање уопште. И отприлике стотка. Тако рачунам, а ионако се нећу сматрати писцем док мало дебље не пређем милионче, чисто да будем сигуран. Истоварај сладолед. ;) Добар је пос'о, а и имаш времена за читање.
Само полако мајсторе. Фала Богу читаш, а не ко ја - ништа већ два месеца, а застоји пролазе, сваки прође. ;)
Ево сад ексклузивно, претпремијера, пишем роман (са застојима због јебене школе и свега осталог) под називом "Изгубљен случај". Прича из првог лица, луда и несвакидашња, много мрачних примеса. Једном кад ухватиш минут, за месец-два, кад (ако) то напишем, мораћу да те подробније упутим у целу причу, па да чујем твоје (заиста цењено) мишљење. Углавном, радим исто што и сви писци - бацим лика у блато, па нек се сам чупа. Мало психо играња, мало претеране несреће, мало свега и опет на крају ништа. К'о и увек. ;)
И хвала брате. :)
п.с. Јутрос у 5, на паузи, читам онај твој сладолеџијски пост и оно, све озбиљно и све, онако и онда дођем до последња два пасуса и пробудим целу кућу смејући се. Мислио сам да си мало озбиљнији, и драго ми што ниси. :D
п.п.с. Ноћас сам одрадио такву превару за матурски да ми ни Ди Каприо није раван у оном филму "У'вати ме ако можеш". И морам да се похвалим, јер кад се оштампају ти радови изгледају боље од оригинала. Коме још требају инжињерски алати кад је ту фотошоп. Ајд у здравље. :))
Zgrešila sam oče, sreća pa mi ne preti smrt jer sam daleko od pisca (i ne ovo nije neka vrsta "hajde reci mi da jesam", samo realnost). A tebi sretno na prijemnom :D I čestitke za prevare na maturskom :D
ОдговориИзбришиMožda si daleko, al si na pravom putu. ;) Što si grešnija, bolje ćeš da pišeš.
ОдговориИзбришиI hvala. :D I još jednom fala. Upravo gledam falsifikat i realno izgleda bolje od originala. Ponosan sam na sebe i to mnogo više nego inače. Rekao bih čak da sam genije, al to ću kad predam maturski. :P
Hehe, baš lepo :D Fotošop stvara nove genije kako vidim :D
ОдговориИзбришиNije ni čudo što se gotivimo, imamo isti cilj.
ОдговориИзбришиOstvarićemo mi to, siguran sam. ;)
ОдговориИзбриши