Како сам причао са бејб минус ll

- 'Ало?
- Да?
- Да ли је то пекара "Клас"?
- Не, погрешили сте...
- Ма нисам погрешио сигурно, него, реците ми да л' да истоварам ја ово брашно овде ил' да чекам да се ви смилујете и отворите ми капију на којој пише "Кер уједа јако за слабине"?!
- Господине, погрешили сте број...
- Ма зајебавам те мало, ја сам.
- Јао...Манијаче?
- Ето видиш да знаш ко је.
- Шта радиш?
- Ево седим, учим.
- Шта учиш?
- Шта не учим?
- Само ти...Ја ево, блејим.
- Знам.
- Како знаш?!
- Ти увек блејиш...Будало.
- Што си нервозна бејб?
- Ахаха, откад сам ја постала бејб?
- Од сад.
- Значи лепа сам. Јаоо, знала сам...Ихх...
- Ниси бре...лепа. Овај...
- Џабе ти је сад све...Рекао си да сам бејб.
- Нажалост. Који ли ме ђаво само натерао, питам се?
- Који год да је, ахаха...А знам ја да ти мислиш да сам ја лепа, само се правиш...
- Ајаоо..шта закључи из једне речи..Јој кретена, мајко моја!

- Што сад ћутиш?
- Слушам како дишеш.
- А то може да се чује иначе, преко телефона?
- Може, ако дишеш као морж. И не чујем те, ал' замишљам и до јаја ми је...
- Дрога, а?
- Природно сам луд, ако то питаш.
- Ццц...
- Ништа, сутра у девет?
- Шта сутра у девет?
- Долазим на колаче, сок и нешто да спремиш, а да то није пудинг. Ај' ћао.
- Ма сањај...сутра нисам кући...
- Ја долазим, а ти како 'ош. Бејб? Бејб?! 'Ладно је прекинула...Нема везе...Сутра. 

Прочитај

Леп дан

Седео сам у неком бифеу, ни име му не знам, од раног јутра. Само сам устао, назуо папуче и са двеста кинти кренуо да проживим нови дан. Нови дан је био у курцу, баш као и претходни, али било је лепо покушати, надати се да ће бити нешто бољи него јуче, прекјуче, и сви ти остали дани који су почели овако. 

Зурио сам кроз прозор, испијајући прву ракију тог дана, много бољу од осталих и нешто лошију, надам се, од последње коју ћу попити. Нека дечурлија се играла напољу. Трчали ли су тамо-амо, носили пластичне пушке и пуцали пластичне метке. И понеко би од њих јаукнуо, када би га тај округли пластични метак погодио у нос или муда, а ја бих, као јунак тад потег'о, да им буде лакше. 

Гледам их тако, пијем и пече ме грло, и сећам се своје, дрвене пушке. Ћале ми је направио када сам имао пет, да се играм, да разбијем свет...А онда је све отишло у курац. Онда се тргнем, па меркам, гледам где ли су она господа што им из ока вири лова, да ми плате још које пиће. 

Попио сам три, а пара имам за једну и по. Не знам како, али морам се некако и данас напити...Ова робија тешко пада нама, уметницима. Или макар мени...Лако је када немаш ништа од почетка века, па се навикнеш, па ни не знаш шта се све скрива у оним црвеним новчаницама. Али када дођеш са врха, дођеш доле, скоро до дна бурета, онда знаш...Знаш како је горе, а гледаш себе, доле...И буде ти жао, јебига, баш ти буде жао. 

У једном тренутку у бифе улети неки младић са качкетом на глави. Имао је глас к'о какав певац и имао је пиштољ, магнум 357 и био је помало бесан. Рече, дај паре и једну соду бикарбону, али они нису имали соду бикарбону, те се он окрену онако бесан и упуца оног лика до мене, у ногу. 

Онда кликну још једном, метак се одби о металну плочу и...погоди ме у око.

И замишљен тако, тонем полако, у сан. Баш је био леп дан. 

Прочитај

Само пар речи

Знате, помало сам много заузет ових дана...И схватио сам нешто, па реко' да вам саопштим. Наиме, док сам јуче писао ону вестерн причу...Тачније, нисам је писао, наставио сам је. Отпочета је још пре пар месеци, али је завршила негде, бачена у заборав, до јуче, када сам је довршио. И ту управо лежи проблем. 

Сувише сам се удаљио од онога што сам почео у децембру. 

Јесте, сада имам шеснаест пута више посета него тада, али кога брига? Више не пишем приче, него понекад напишем нека моја опажања и највећи део времена се зајебавам. И то је помало шит. Зато контам да је ред да поново почнем. Биће увек са неком дозом хумора и то...Наравно, писаћу и моје глупости, али у много мањој мери него сад.

Иначе, био сам на сајму књига, опремио сам се, за који дан кад ми бане хипер инспирација има да заблистам. Па се ви зајебавајте. Ајд' одо, морам сутра рано да устанем. 'Ебем ти лебац, немам пара ни за пиво да негде заблејим у суботу увече...Али! зато имам брдо књига. Који сам штребер. Срање. Сад се осећам као штребер. Одох. 

Прочитај

О вестерн цицама

"Не Буфало Биле, нећеш ту ствар ставити у мене!", одјекнуло је пустињом. Поједини којоти су облизивали знајући да је месина најбоља ако умре током сношаја, али то није био случај. Госпођица Џејн није дозвољавала да јој господин Буфало Бил извади зуб помало предимензионираним и рђавим клештима. "Али Џејн...Види мене!", рече Бил и накези се. Његова три зуба су блистала на пустињском сунцу. "Не!" 

Касније тог дана, док је госпођица Џејн прала своје беле хаљине у потоку на који су у међувремену наишли, имала је чудан осећај да је неко посматра. Била је, наравно, у праву. Једна голуждрава сова ју је посматрала, тако обнажену, а она се постидела.

Наравно, није ту била само сова. Био је ту и Буфало Бил, сакривен међ' стенама као и неко под водом ко је дисао на импровизовану цевчицу од дивље траве. Госпођица Џејн, то једро и набујало биће, беше испрљана њиховим погледима као да је утоварала угаљ на воз који се спрема да крене пут Запада. Учини јој се да је неки врућ ветар почео да јој мрси косу, насмеја се и удаљи се од воде лагано.

Онда Буфало Бил приђе ближе реци и заседе на једну велику стену. Размишљао је о Џејн, њеним белим грудима, њеној црвеној коси...Била је добра женска, јако добра. Намигнуо је шеретски, иако је она није била ту. Било му је то довољно да се осети као млади мангуп и да крв проструји жилама. Смотао је цигарету и таман када крену да је запали, нешто мало и црно изрони из воде.

Буфало Бил се прихвати свог гравираног колта, а оно мало црно се убрзо претвори у Рошавог Кида, младог одметника који је имао проблема са акнама и жене га нису волеле. Кид га погледа задихан, збуњен, те се прихвати револвера.

Буфало Бил беше стари курвар, те се нацери и врати револвер у корице. Знао је он бољку младог Кида и знао је штошта још о њему, читао је његово избраздано лице као књигу, помало грубље обрађену, да. Одмери га још једном и рече: "Еј мали...'оћеш да јебеш ти шта?" Кид се жицну, зацрвене и упери револвер у Буфало Била. "Изгледа да 'оћеш. Госпођица Џејн ће остати сама...А знаш како дуге ноћи у овој пустари могу бити. Ако ме убијеш...Знаш...Ти си млад, могао би јој се наћи и то..." "Матори, ја сам одметник! Не требају мени такве бледе мршаве...Имам ја своје месиште, не брини ти за мене..." "Верујем да имаш...Него, дедер, пуцај ми ту, с леве стране, и иди тамо, код Џејн. Буди добар момак Кид, не сери да си много зајебан кад ниси. Да хоћу, сад бих могао да ти дођем тамо, налупам пар шамара и пошаљем те у кревет. Пали клинац!"

Кид потеже. Једном, двапут, трипут...док буренце не остаде празно. Затим се окрену, зализа косу и рече: "Баш сам шмекер. Госпођице, долазим."

"Не, не долазиш", рече Џејн након што је опалила из винчестерке. Кид је лежао у реци, а траг крви је носила струја. Буфало Бил је лежао на стени и крв му је капала из уста право у реку.

"Мушкарци су тако безвезе", рече Џејн и пољуби госпођицу Пени, а затим заједно одшеташе ка кочији. 

Прочитај

Јебена цигла

Фазон, почео сам да пишем нешто до јаја малопре, ал' контам да нисам расположен, па ево нешто старо. Мало.

Вечерас  сам сазнао да ми је интернет искључен до понедељка. То је поприлично много за мене. Уствари, то је сувише много за мене. Не знам како ћу издржати. Мада, увек могу да се уселим код комшије.

Но, услет налета духова из прошлости, и неког старог осећаја кнедле...не у грлу, него...Уствари, извините на забуни, тај осећај је најприближнији осећају цигле на грудима. Оно, ти хоћеш да дишеш пуним плућима, а она ти не да.  И то ме тако држи стегнутог већ два дана, и држаће ме док коначно не решим те ствари. Звучим помало мрачно, јебига, ал' стварно нисам очекивао да се неке ствари провуку кроз временско-просторни континуум и врате се да ме опауче по сред фаце.

Него, нисам то хтео да кажем, ал' овај блог ми служи као пумпица за дисање коју сам престао користити пре коју годину. Е да, успут, имам астму. Смирила се пре коју годину, па сам постао мало активнији и то. Јебига, могао сам да играм фудбал, а да не умрем после четири пута. Било ми драго. Но, углавном сврха овог блога је да ми буде „пумпица“, ако ме разумете. Кад год имам циглу, две или кућу са окућницом (као што имам сада) на грудима која ми не да дишем, пар ствари напишем овде и буде ми мало лакше. На пример, сада је тој кући напрасно нестала једна половина цигле негде на неком небитном зиду. Мале ствари су битне. Фазон, за ове две недеље што следе можда се кућа преполови. Можда потпуно нестане, а можда буде и даље ту, ојачана карбон алој 1090 челиком (најјачи челик на свету) уроњеним у бетон.

Како год било, овај сплет кармичко-узрочно-последичних околности ме је навео да размишљам о смаку света. Јуче сам мислио да сам се поново нешто замерио оном горе, али сам јутрос, након што ми је док сам жвакао жваку испао већи део тројке доле десно, схватио да не само да сам му се замерио, него сам изгледа уб'о и неки комбо, као да сам шеснаест пута разбио по четири огледала и прошао испод мердевина приде. Као што то увек бива, мрк'о сам га погледао (онако како само ја знам), на шта је Он узвратио кишом и брзим аутомобилима којекуде. Тад сам прижељкивао смак света. Озбиљно. Онда сам се запитао пар ствари и јебига, почех да правим листу за и против смака света. Као да ме је неко позвао на „евент“ па се ја размишљам 'оћу ли-нећу ли.  Но, ево листе:

Почнимо од ведријих ствари, тачније од  листе „за“.

„За“

Сам смак света би довео до, испочетка делимичне, а убрзо и до потпуне анархије која би, уствари, значила потпуну слободу. Дакле, сматрајмо слободу позитивном страном свега тога.

Самим тим што би сви били „пуштени са ланца“, дошло би до стопостотног пораста шанси да доживиш запањујуће сексуално искуство са потпуном незнанком, без заштите. А пошто је смак света, не мораш да бринеш због разних болести. Милина једна.

Моћи ћеш да починиш све могуће мање (а и веће) преступе. Не знам да ли је то добра ствар, ал' контам да би било поприлично кул довести шест молдавки да ти пеку ракију док играш Пес 6 са печом на Жексовом компу од сома евра.

Наравно, има и нас сањара који бисмо изградили своје царство у новонасталом свету. Измислио бих опет струју, блендер, веце шољу и још пар кључних изума.

Имао би' све време овог света и нигде не бих журио.

Ето...То би биле те неке ситне ствари на листи „за“. Сад пређимо на листу „против“.

„Против“

Брате, не би било зубара. Мучна ми је чак и помисао да ми мој ортак Џони вади шестицу доле лево кљештима произведеним у Источној Немачкој. Узгред, тад се знало шта је квалитет.

Морао бих да будем мање избирљив што се јела тиче, јер, јебига, не верујем да би тад било правих колача, печених прасића и доброг црног вина. Срање.

А сад, зајеби и зубара и храну, не би било интернета! Познавао бих само људе који живе у кругу од сто метара око мене и пар номада коју су ту дошли да презалогаје нешто. Ниједна добра риба не живи у кругу од сто метара око мене. Јебига.

Не бих имао посао и било би ми досадно. Не бих имао ни компјутер и било би ми досадно.  Било би ми, брате, много досадно.

Немам више разлога, ни „за“ ни „против“. Обе листе су класичан шит, али брате, не би било интернета! И мало сам пристрасан сада, јер немам нет...Као да сам у средњем веку. Користим ворд, јебига, и пишем ово. Тмурно некако. Јебена цигла. 

Прочитај

Повратак џедаја

'Ало! Дош'о чика Јанко. Вратио се. Знам да ме волите и да сам вам недостајао, јер откад ме није било, посета је пробила све границе могућег (добро, де, није баш тол'ко, ал' била је навала). Откад сам остао без конекције на моју дрогу (крив је сбб, топло вам препоручујем да, ако вам икада дођу на врата и понуде кабловску и интернет, до'ватите шта вам прво падне под руку и удрите док их не истерате из куће, дворишта, улице, или већ колико имате кондиције). Дакле, откако сам остао без мог интернета, патио сам грдно (док се нисам преселио код комшије, онда сам био ок). Чак сам почео и да учим...Ја! Овако интелигентан момак, еј! Имам полу фотографско памћење, 'ало! Углавном, учио сам, јебига, па контам, ако икад баш загусти, у будућности, смањићу на два сата дневно и готово. Зезам се ја мало, знате...И не брините, нећу опет отићи (добровољно). 

Но, по мом повратку сам увидео много ствари. Неке су биле добре, неке лоше, а неке најгоре. Како год било, читаћете о томе, имам неколико офлајн текстова написаних у очајању, баш да вас убију, онако људски. И тако...Једна од добрих ствари је та што ми је једна, сада већ стална читатељка и блогерка, послала мејл са молбом да јој објасним пар ствари, јер сам, јел'те, веома искусан човек и заиста добар саветодавац (ово последње није била шала). Дакле, ако имате какви проблем, питање или нешто слично, јавите се на контакт форму, а ја ћу вам помоћи, јер сам душа од човека, реално. Одговор можете добити у виду мејла или мог новог поста, све зависи. У овом случају ће бити пост.

Е сад...Не знам како ће ово испасти (можда помало геј), нисам писао већ недељу дана овако нешто корисно, те сам мало заплашен да нећу испунити очекивања. Мада, покушаћу. Видите, овај пост (мислим на пост, оно чет'рест дана, Божићни, Ускршњи, итд) ме је учинио бољим човеком, скромнијим, са теретом од хиљаду кила на плећима. Онај хвалисавац у мени се још није вратио...Јебига, бриге га потисле. Видећемо да ли ће бити ту за који дан. 

Дакле, да коначно почнемо (стварно имам предугачке уводе).

Шта значи када мужјак каже женки "Дивна си"? 

Ово наизглед једноставно питање је потенцијално веома комплексно, ако ме разумете. Прво, пређимо преко неколико значења тих речи, у зависности од интерпункције коришћене уз њих. 

"Дивна си."

Као што видите, тачка стоји на крају. Дакле, тај батица се потенцијално затрескао у тебе, сматра те горском вилом, мајком његове будуће деце и већ у глави има слику како подвикујеш на њега да подигне ноге да можеш да усисаш. Или се дереш на њега да усиса. Или га тучеш док усисава. (Ове варијације на тему су неопходне, драге моје, јер сам претрпео критику од једне младе даме и баш се осећам лоше и шовинистички, па покушавам да мало исправим ствари). Као што рекох, то је можда потенцијално затрескани момак, можда нека бакица која то заиста мисли или колега блогер који ти се само чепи, све зависи од прилике до прилике. Углавном, ово је једно позитивно значење тих речи. 

"Дивна си!"

Замислите неког како ово узвикује уз осмех, ал' искрен. Е, то је или искрено одушевљени манекен на кога изгараш неким твојим поступком, (али никад нећеш имати шансе код њега) или мали ружни гоблин коме се свиђаш, па ти говори то и још много других ствари балавећи, а ти, наравно, не обраћаш пажњу. 

"Дивна си!!!"

Ово је, уз фејк осмех другарице или тапшање по рамену од стране не-тако-кул ортака, један веома љигав узвик. Они то, наравно, не мисле, а онај лак или двеста кинти што си позајмила никад више нећеш видети. Јебига. 

"Дивна си,"

Јеси ти дивна и све, али...Ово ћеш углавном чути од истог оног геј кошаркаша манекена на кога се ложиш, и уместо да ти то буде потврда да је класичан, овај, геј, ти узмеш па удариш у плач, јеботе, к'о да је умро Тито...Ако чујеш од неког кул лика ово, то значи оно што се налази иза зареза. Типа: "Дивна си, али имаш бркове и прешироке кукове за мене и никад не бих могао да се замислим са тобом, грдосијо!" или "Дивна си, и преслатка и имаш велике груди и одма' би' те женио!" Е, те ствари значе оно што је иза зареза. Е сад, јебига, срећно. И обриј се. 

"Дивна си?"

Ово је или питање да ли си ти Дивна (жена, јебига, не особа), или чуђење ортака који се нашао у непријатној ситуацији да слуша твоје хвалисање новим патофнама, те изговара ово с надом да је погодио шта треба да каже и да ћеш га помазити по глави и пустити да доврши свој бурек, а не прострелити га погледом калибра много и ударити му једну четничку (ни од претходне се није још опоравио). 

"дивнаси"

Ако ти је ово послао дечко, терај га у пичку материну, јер је неписмен као во. Наравно, ово може да значи било шта од горенаведеног, тако да, јебига, нагађај. Отприлике, можда и погодиш. 

Наравно, ово је написано само отприлике, те вас молим, драге читатељке, да се уздржите од насиља ако вам неко пошаље: "Дивна си!!!" или "Дивна си, али..." или нешто слично. Не мора да  значи да је ово увек тачно. Само у, отприлике, деведесет посто случајева. Ето.

И...пишите ми људи, жене, мајмуни, геј људи што носите розе, клингонци и остали...Контам да би ово могло бити занимљиво. Бољи сам кад пишем на тему. Јебига, мозак је зауздан, улар стеже и гледам само право, како треба. Хвала и довиђења. Фини сте ми. А ја сам се вратио. 

Прочитај

Ај ћао

Људи, немам нет до сутра (од четвртка), умирем овде, написао сам брдо ствари до сад, објавићу некад. Уселио сам се код комшије, ево га иде са неким оштрим предметом да ме истера. Ај ћао. 

Прочитај

Да ли сте решили своје задатке?

Људи, заљубљен сам у једну девојку већ годинама. И константно је јурим, али ми увек за длаку измиче. Срео сам се пре неки дан, сасвим случајно, на улици. Одлучио сам поново да окушам срећу. Нисам био ништа лепши ни виши, али сам сматрао да имам оно нешто што раније нисам имао, а што је неопходно за успех. 

"Ћао љепото!" 

"Шта хоћеш сад?"

"Па ништа, ле..."

"Таман помислим да сам се решила кретена, кад ето те опет." 

"Лепа си ми, да...То сам хтео да ти кажем."

"Знам, рекао си ми то већ једно хиљаду пута."

"Ја знам да ти хиљаде људи говори ово, али...Брате, много си лепа. Волим те."

"Мене сви воле", намигнула је. И помислих - имам неке шансе. Намигнуо сам јој, несвесно кривећи вилицу. 

"Ии..Хоћемо на пиће?"

"Нећемо", рече мирно. 

"Дај бре...Учинићу било шта за тебе, ићи ћу на крај света, до неба, на месец, било шта!", изрецитовах брзо и смотано. Поцрвенео сам. Било ме је, јебига, срамота. 

"Паа...изволи списак." 

"Чек, ти имаш списак?"

"Да, што?"

"Шта, ово су као неки квестови које морам да обавим да би изашла са мном?"

"Управо тако."

"Ово је нереално, тотално. Ти си луда бре!"

"Ако ти се не свиђа, шетај."

"Али лепа, знаш да не могу то учинити. Знаш да не могу да живим без тебе..."

"Како си живео до сад?"

"Лоше. Можда си приметила.."

"Можда."

"Па што ниси свратила, помогла ми? Чак и топао поглед би помогао."

"Гледај у тај списак."

На списку су биле неке обичне ствари као што су: Не смеш се бријати никад, мораш боравити у биртији често, прочитати још брдо књига, набавити руску плаву мачку, итд...Било је и оних, необичних као што су: Мораш наћи девојку, сексати се са црвенокосом, скочити са банџија, купити катану...

Рекох: "Нема шансе."

"Океј, ћаос", рече она и зграби ми списак из руку. 

"Хеј мачко! Чекај."

Таман се окренула и заустила да нешто каже кад сам је ухватио око струка, привио уз себе и...Јебига, пољубио је. 

Срећо, ти си моја, знаш то. 

Прочитај

Пар ствари које морате знати да се уопште удате, жене!

Опет те је оставио фићфирић кога си заскочила на станици? Сексаш се без љубави?  Плачеш, јер си свесна да се никад нећеш удати?

Све ово ће се променити. Једног дана ћеш се удати за тако неког фићфирића (јер појма немаш да изабереш квалитетног мужјака), сексаћеш се искључиво ако схватиш да те он воли после две недеље романсе и нећеш плакати, осим током вашег снобовског  класичног сношаја, од муке. Но, ако већ немаш неке планове, и ако сматраш да ћеш остати уседелица за живота (а и после), верујем да ћеш се обрадовати што сам чврсто одлучио да подигнем наталитет у нашој земљи (порадио бих ја и лично на том питању, ал' немам с ким). Питате се како? Слушајте 'вамо:

Драге моје даме, одлучио сам да кренем озбиљније да се бавим вашим проблемом наласка одговарајућег мужјака за удају и, евентуални продужетак врсте. Дакле, отпочећемо листу најнеопходнијих вештина које би вас, саме по себи квалификовале за какву-такву удају. Наравно, ако вам је (једна од) супарница плавуша са брусом величине пет, онда боље одмах одустани, јер праву љубав увек утепају сисе, трбушњаци, бицепси, прав нос и остале буђаве ствари на које се женке као веома визуелна бића, ложе. Извињавам се на овој малој дигресији, не знам шта ми би. Но, почнимо коначно.

Ви, жене, морате да знате много тога. Нећу вас лагати, неће бити лако да то све научите. Не гарантујем вам лава у кревету, ни златног гусана у аудију. Али вам гарантујем да ћете, ако савладате ове вештине, моћи да се пријавите на кастинг који организујем. Као главну награду добијате прилику да ме изведете на пиће, вечеру и биоскоп, а ако ми се свиди све, добићете прилику и да ме отпратите кући. Наравно, услед велике навале женки са свих географских висина и ширина, избор ће трајати пет месеци, али! ће женке које поседују ове вештине проћи директно! у други круг. Волим вас и срећно! 

Као прво и најважније, кренимо од кухиње. Ви, женке, сте се одавно одселиле из кујне. Шпорет вам сада служи само за кување чаја, ако и то знате. То су чињенице. Но, засучите рукаве и научите пар ствари. Под основно знање спадају:

- знање кувања кафе, чајева и справљање осталих напитака* 

*Справљање коктела је помало геј, али ће га ваш метро-геј-кошаркаш будући муж сигурно ценити. И да, ако знаш да жонглираш са три и више флаша, сматрај да поседујеш мастер знање из ове области. 

- кување војничког пасуља, печење роштиља и справљање пуномасних салата* (ако твој будући муж једе оне твоје дијеталне салате, сматрај комотно да је геј)

*Пасуљ, месо и салате морају бити као да их је спремила мама. Ако вам је муж сироче, нећете имати тих проблема. 

- спремање палачинки (пуномасних), уштипака, крофни и још минимум пет врста торти и колача*

*Палачинке не смеју бити загореле, крофне морају лепо да се подигну, а време печења ових пет врста (минимум - основно знање) торти и колача мора да износи бар чет'рест пет минута. Дакле, прави колач, не онај бућкуриш од пудинга, кокоса и чет'рест паковања плазме што и моја синовка од три године зна да направи. 

Завршили смо са кухињом. Наравно, шансе за удају вам расту пропорционално са знањем справљања разноразних ђаконија. Наставимо са практичним кућним знањем:

Веома је важно да жена уме да укључи њемачку машину за веш, без да зове мужа, свекрву ил' не-дај-боже хот комшију. Треба и да зна да се бели веш не ставља заједно са шареним и тако то. Верујте ми, ниједан човек не воли да носи розе гаће. Осим ако је геј, онда вероватно воли (записуј ово, ако си приметила да је твој "мушкарац" такав). 

Такође је, веома важно (јако ми је тешко да одредим приоритете, пошто су ове ствари неопходне за добру удају жене) да редовно бришеш прашину. Свако јутро и свако вече, цела кућа да се цакли. Астал да блиста, кућа да буде к'о да је малопре мистер Пропер изаш'о кроз прозор, бре! 

Наравно, пређимо и неке минорне ситнице поприлично важне за брак као што су: не ширити веш у кухињи, не отварати гола врата (осим ако си удата за тарзана, онда је то пожељно бејб), увек имати пива у фрижидеру (осим ако твој напудерисани момчић пије искључиво "лав твист", онда му купи лимунаду. Неће ни приметити разлику, ионако је геј), не кафенисати, не сексати комшију, не угојити се као крмача, и тако даље...Узгред, нико вас нормалан неће! оженити жене, ако нећете бар троје деце да имате* и будете спремне да пазите четворо. Јер, и тарзану треба мало љубави бејб, зар не? 

Ако пристане на брак, иако си му рекла да нећеш клинце, ето ти још један доказ  да носи розе мајице. И тако...Ако случајно живите у руралним деловима наше лепе земље, на ову листу додајте - "И да нацијепа десет метара дрва у шуми док се ја не вратим из кафане, сунце јој јебем гараво!" 

Ако немате ниједан од ових потребних квалитета, не очајавајте. Увек можете радити у Темпу на каси пар година, отићи и уградити сисе и удати се LIKE A BOSS!

п.с. Заборавио сам да напоменем да је спремање месине на све могуће начине заиста пожељно знање, ако и само ако се удајете за тарзана. Као и ношење хот (или не ношење уопште) доњег веша. Ето. 

Прочитај

Пар мисли пред спавање

Тако ми се не пише вечерас...А тако желим. Понекад ми дође да кажем само - одустајем. Одустајем и одох да радим нешто корисно. Ал' не иде то тако...Живот ти увек јури низбрдо док не одустанеш. Тек када одустанеш, помириш се са судбином и отераш све у курац, онда крену да ти се дешавају лепе ствари. Онда се појави девојка из снова, уђеш у бус без контроле и нађеш парче пице за педесет кинти. Онда крећу те ситне, добре ствари. Све је то лепо само...Ја изгледа још нисам одустао. Нит ми се нешто лепо догађа, нит се ја трудим да видим нешто лепо у свему што ми се догађа. Само дођем, изблејим, одем. И тако сваки дан. Не знам где, ни шта, ни како...То су све споредне ствари. 

Е, воле ме жене, то чудо једно. Да, воле ме, обожавају ме, ал' као брата, ћалета, сестру, једнорога, писца...Ма било шта што није дечко. И знате шта? Баш ме боле курац. Није фазон да се цимам око глупости. Фазон је да се цимам...Паа, никада. Чил брате. Тај неки фазон. И јебига, не знам, мислим да би ваљало да будем мало мање луд. Ал' не иде, па то ти је. Вечерас сам баш правио глупости. Ал' сам зато и добио две партије ремија. Разбио сам. И ухватила ме нека промаја, 'ладноћа и ко зна шта кад сам се враћао кући, и сад ме боли глава. А ја мрзим кад ме боли глава. Мрзим те унутрашње болове, ужасни су. Док, са друге стране, све врсте посекотина преживљавам једући чипс и гледајући неку емисију о лову на пингвине, на пример. Крпили су ме три пута, требали још три, ал' сам се некако средио. И сад кад погледам, човек буде некако поносан на све те ожиљке...Живот је оставио траг на теби...Знаш да постојиш, јебига. 

И одох да спавам сад...Треба ићи сутра на факултет...Јеб'о факултет, баш је дугачак. Сви буду по пар сати, ја од јутра до сутра. Баш ће ми бити лепо. Иначе, хвала свим мојим обожаватељкама што су уз мене...Има вас све више и више - што на мејлу, што на фејсбуку. И буде ми баш драго када видим да вам се свиђају текстови. Осећам се, некако, усмерено...Имам сврху. Имам сврху, макар током тих сат времена што проведем овде, на блогу. И лаку ноћ. Воли вас Митоман. 

Прочитај