У четири изјутра

Исусе,..................

Па, онда,
чак и кад си мртав пијан,
ти волиш једну малу црвенкасту девојку
са плавим очима...
Чак и кад си заиста разбијен као пичка,
ти си заљубљен до ушију и трудиш се да будеш добар човек...
Чак и када знаш да ниси добар човек,
ти ствараш,
ти покушаваш,
ти сањаш то...
Ту неку ванредну ситуацију,
у којој можеш да живиш као уметник
и притом не мораш да продајеш Лаки Страјк
кратки, тврдо паковање, без маркице,
да би преживео...
Мислим, разумеш ли ти сулудост свега овога?

Чоколадне зеке ће појести чоколадне девојчице чија је кожа бела као снег,
али да ли ико заиста мисли да ту има места за уметност'?
Брале, уметност нема места ни сама за себе. Ја сам мртав.

Волео бих да водимо љубав. Онако, право, премоћно.
Требаш ми вечерас.
Иако сам пијан и кита ми се вероватно не би подигла.
Требаш ми више од свега. А све је то садржано у оној папучарској речи
ЉУБАВИ.

А суштина мутног вида и осећања је та љубав коју према теби осећам.
Иако си буцмаста веверица.