Била је то луда ноћ. Пљуга на пљугу, прича се настављала дубоко у ноћ и ето, на крају смо и ми секли дрвеће и правили папир на коме смо писали "Спасите дрвеће!" Снег је падао по нама, ниједна дама није била сама, а пропалица је било много, као и увек. Размишљао сам нешто стојећи са стране, и док су остале будале глумиле Божанствену комедију, само сам мртво трепнуо, зевнуо и наставио да будем ту...Јер, човеку је дато сувише живота, а није свако вичан да га крати са пушкама, камионима и бедним ужадима, није заиста, не. Ја сам за то да проживим своје у покушају да будем неко, па побогу, свакоме је стало да буде неко!
И тако, чекам само када ће се велики попичкати и побацати бомбе, и онда неће бити више важна уметност, јер неће бити хлеба, онда више неће бити важан хлеб, јер неће бити људи и прекратићемо дуге животе... Неки ће молити: "Не више бомби, не, молим вас!", а Они ће бити у фазону - ма кућа части, не брините ништа! Старе форе ће поново почети да се врте, а нас пар ће се гурати под крушком седећи на возилима без угљен-моноксида, и бомбе ће падати и свима ће бити лепо. А крушка цвета ли цвета.
Знао сам да ће доћи и тај дан када више неће бити папира, ни дрвета, ни бомби, али опет нисам био спреман. Помагао сам им да посеку крушку и онда смо направили папир и на њему написали - Бог нек чува краљицу, кад већ краљ не зна српски...Било је и мало места за "Сачувајте Амазонске шуме", којих ето случајно, није било већ петнаест година. Само су индијанци опстали, ја лично мислим да је то зато што једу свакаква бића из џунгле и отпорни су на све од радиоактивних изотопа до птичјег грипа и то је права ствар. Волео бих да сам индијанац, само да не морам да гурнем коску кроз нос или уво, то ми је мало гадно. Волео бих и да сам каубој астронаут, али нисам, само један клинац коме се спава и који пише ово главе оборене јако, поглед под углом од стоосамдесет степени и не жалим се, макар све ово није сан, забринуо бих се да имам овако глупе снове. Без риба. И палми. И лежаљке. И коктела. Глупи снови јаве...Или глупа јава сна?
0 коментара:
Постави коментар