Дијамонолог

- Докле више?

- Не знам.

- Зашто то радиш? 

- Не знам.

- Јанко, зашто то радиш себи?

- Не зови ме тако. Ни рођена мајка ме не зове тако...Нисам навикао.

- Добро, друже зашто то радиш себи? 

- Не знам. 

- Зашто плачеш?

- Због њих.

- Њих?

- Да, њих. Њих хиљаду. 

- Каква је ово музика?

- Нова музика. 

- Зашто то слушаш?

- Зато што желим. 

- И зашто си тако обучен? 

- Зато што волим тако. Шта знам.

- Јанко, о чему сада пишеш?

- Не могу да ти кажем. И не зови ме тако.

- Фин си ти дечко, знаш?

- И сувише фин. Вероватно нисам стваран. Само мит...

- Ниси ништа стварнији од осталих. Ако ти ниси стваран, онда нису ни они.

- Ни они нису стварни, само смо их сањали.

- Можда си у праву.

- Трипујеш сине, трипујеш.

- Мислиш?

- Ценим.

- Чек, хоћеш да кажеш да разговарам са собом тј. са тобом? 

- Да. Не бре! Да...Не знам.

- Ако разговарам са собом, а мислим да разговарам са тобом, онда имамо проблем.

- Који?

- Идемо у лудару, и тамо је све бело. Понеси цвикере за сунце.

- Не идем ја нигде. Не занима ме. 

- Океј.

- Хоћеш нешто да ми кажеш? Видим ти у очима.

- Заправо, ти знаш да желим нешто да ти кажем.

- О да. 

- Управо сам обрисао све што сам до малопре са дубоким размишљањем писао. 

- Зашто?

- Зато што би, уопште говорећи о том чину, оскрнавио га и нанео индиректан удар себи, једног дана. 

- Океј, немој да ми кажеш. Ионако знам. 

- Знам да знаш.

- Неко је рекао да прича сам са собом јер ужива у интелигентним разговорима.

- Пих, ти мора да си се усрећио овде са мном.

- Да знаш да си глуп к'о точак.

- Знам. Уствари, незрео би била права реч.

- Како год.

- Идемо у белу собу?

- Идемо.

- Мислиш да је добар дијалог?

- Не знам. Не личи. Нема емоцију која је потребна мојим причама.

- Можда си у праву. Мојим причама сасвим одговара. 

- Ти не пишеш приче. Ти мислиш, питаш, досађујеш...

- А, да. Ти пишеш приче. Приче без дијалога.

- Због таквих као ти преферирам монолог.

- Ово и јесте монолог. 

- Није.

- Јесте.

Слични текстови:

• Много све"Једини наш проблем, лутко, је тај што мислимо да смо много битни. Много паметни. Много све." "Па зар нисмо?" "Можда једно другом, маче, али осталима не. Не бих рекао." "Ти си један досадан човек", рече она и привуче се уз ме… Прочитај
• О латино пиџамама Веш стоји у корпи, а ја лежим на кревету, половично покривен дебелим покривачем. Лампа немо гледа у мене, бескорисна, јер је  јутро одавно стигло. Сунце шара кроз венецијанере, машиница за шишање лежи на поду. На сточи… Прочитај
• Осми је март, зар не?Свирао сам клавир те вечери као ниједне до сад, динг динг донг, прсти су плесали по диркама, а даме су прилазиле све ближе и ближе да ме чују. Било је то свечано вече, осми март, револуција се десила и ми смо сада ту у оделим… Прочитај
• Сасвим просечан трипРеч за данас - шизика. Реч која савршено описује читав свет данас. Шизика. Био сам помало уморан од константног постојања у овом граду, па сам се запутио на једну од оних кућних рејв журки, знаш оне на којима ти на вратима ту… Прочитај
• Улично псето које је хтело вишеЖивели смо у том предграђу, знаш она идилична места са зеленим травњацима и маленом шупом за алат иза куће, са дрвеним ролетнама и керамичким камином који не ради? Е, на таквом месту.  Имао сам девојку, Пени, то је била … Прочитај