Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

12. април 2011.

Време је

Лепо јутро. Устао сам необичајено рано за мене. Девет је сати. Отворио сам фрижидер и пронашао пар јестивих ситница. Узео отврднуто парче хлеба од пре неколико дана и намазао сир на њега. Доручковао. Онда сам напунио каду и уронио у прозирну течност. Остао сам ту, без померања, једно сат времена. Неко би рекао да је то много времена за купање. Можда и јесте. Али та тишина коју ослушкујем док сам тамо - непроцењива је. А онда сам напустио моју јазбину...

Лежерно сам корачао широким булеваром размишљајући како да постигнем све на послу. Радио сам као магационер у једном малом предузећу. Имао сам толико посла да нисам имао времена да мислим док сам тамо. Зато сам увек планирао док сам ишао ка послу. Дошао сам на посао, одрадио своју смену, свукао комбинезон и кренуо кући потиштен. Имао сам више, само мени знаних, разлога за потиштеност. Уморан и сам идем кући да спавам. И гладан и жедан и пиша ми се...Глава ми пуца...Небо се срушило на мене. А ја ћутим. 

Након пар корака ме је пресрео један средњовечан пар. Жена их представи и рече да су из полиције. Затим ме мушкарац опомену да нисам платио рачун за струју пре две године. Рече он и тачан месец, износ и све, али сам заборавио. "У реду", рекох и продужих даље. Светиљке су жмиркале док сам покушавао да се присетим разлога моје туге. Помислих: "Нека жена је...", али која жена? То није за мене. Ја сам само дете у телу одраслог мушкарца. Волим да се играм, да певам, да се смејем...А опет, тако сам озбиљан. Не размишљам више о животу као што сам раније чинио. Можда ни не треба. 

Откључао сам врата мог поткровља и ушао у стан. Укључио сам малу лампу поред кауча и угледао две силуете како седе у мојим фотељама. Био је то исти онај пар од раније. Упитах их: "Шта хоћете? Зашто сте овде? Шта радите у мом стану?", али они нису одговарали. Окренуо сам се и увидео да сам у клопци. Још један њихов пајтос се појавио иза мојих леђа. Онда онај мушкарац од раније упита: "Зашто си попио очев виски?" И сви почеше да понављају...
"Зашто си попио очев виски?!"
"Зашто си попио очев виски?!"
"Зашто си попио очев виски?!"
"Зашто си попио очев виски?!"

Сваки глас је био јачи од претходног. И сви су понављали. "Али, али...Али ја нисам...Нисам!" Било је узалуд говорити. Погледао сам по соби...Било их је тринаесторо сада око мене. Онда осетих хладан ваздух слободе и окренух се. Био је то мој прозор на коме сам толико пута довршавао доручак посматрајући сићушне приказе како трче, шетају, пију, плачу и крваре. Прва мисао која ми сину при погледу кроз прозор је била: "Јеботе, ала је ово високо!" Гласови су понављали, све јаче и јаче своју поруку:
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"

"Скочићу, да! Ево наказе, удовољићу вам, бићете срећни и напојени...Ви! Ви који сте закон без доказа невиног човека уништавате...Ко сте ви? Полиција мисли? Шта ког ђавола?! Ко сте ви? Реците ми, побогу!", урлао сам...Није било одговора. "Добро", рекох, "Скочићу. Ако Ви тако желите, скочићу." А они су поново почели: 
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"
"Скочи!"

А онда ми сину идеја. "Зашто бих ја скочио?", упитах се. Коначно једно право питање да поставим себи. "Нећу да скочим! Ја нисам крив за то за шта ме оптужујете! Ја нисам лопов, пијаница, дрогераш, клошар...И знате шта? Ја верујем у себе. Можете бити саркастични и скептични према мени до миле воље, мене то неће поколебати - само ће ми дати снагу. Што мање вас верује у мене, то ћу бољи ја бити. И зато - умрите скотови!" Рекао сам све што ми је лежало на души и попео се на ивицу прозора. А онда сам скочио...

Међу њих. Нестајали су једно по једно...Сенка за сенком ми се губила из вида док за помахнитало махао песницама и крварио из носа и повраћао и плакао и урлао из свег гласа. Неки су били стварни, неки не. Као да је важно. Покидаћу их зубима, док ми пена иде из уста. И не, нико ме неће спречити. Док ми не сломите ноге и руке ја ћу вас уништавати! И док имам и један зуб у глави, користићу га да га заријем у ваше уво, око, нос или браду. Једног дана ћете видети да сам био у праву. Једног дана ћете пити и плакати и знати да сам ја био, да сам ја још увек, у праву. 

13 коментара:

  1. Трип. Али - КАКАВ трип. Браво... ;)

    Писао си пуно док ме није било. Нешто је одлично, нешто солидно. Нисам ништа коментарисао, али сам, мислим, све прочитао. Пратим те, само да знаш. ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Мислиш? Кад ми наиђе лош дан онда увек бацим неки 'вако трипер. :)

    О не, неко ме посматра! ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Ако ухватиш каде времена, прочитај одређене приче из Бодлеровог "Париског сплина", верујем да ће ти се свидети. Неке су приче баш досадне, неке бесмислене, а неке генијалне - ти тражи ове последње. ;)

    И, да, ово је баш трипозно, али на добар начин. Увек кад ме нешто протресе, а нисам сигуран да могу да објасним у потпуности, једини коментар ми буде - "трип". :)

    ОдговориИзбриши
  4. Само напред мали! Покидај их све! Биће од тебе сјајан писац једнога дана! :*

    ОдговориИзбриши
  5. Иначе, овај тип на слици неодољиво подсећа на мог мужа.

    ОдговориИзбриши
  6. Хеј, није ме било, ужелео сам те се :)

    Не знам, мислим да је права реч awesome ¦D Покидао си, и настави да кидаш. Свака част! Свиђа ми се преокрет, и нарочито последња реченица (на то често помислим) :)

    ОдговориИзбриши
  7. Lowlander, бајићу, само ми ређај препоруке. Стрипом сам одушевљен, али сам морао да (тренутно!) престанем да га читам, јер ме толико увлачи у мистику и тако то, да се често погубим и пишем нешто што нико жив осим мене не разуме. Углавном, ти си фаца овде, па кад год ти се нешто учини погодним за мене, јави. ;)

    Олујо, хвала. Фина си ми, баш. :*

    ТоМЦаа, јеси ли? Волим и ја тебе. :*

    Него, фала. Управо сам прочитао последњу реченицу. И контам да ти се допада. И треба. К'о скројена за тебе. ;) ¦D

    Узгред, мажњавам ти смајли, кул је. Па се ти зајебавај...Што ниси патентир'о? :Р

    ОдговориИзбриши
  8. :) Да, као скројена за мене. Елем, слободно користи тај смајли, у чему је поента смајлија ако се не користи? Можеш га добити под лиценцом WTFPL, па ти види да ме не именујеш за креатора (који ионако нисам, украо сам то са неког IRC канала на Крстарици својевремено, нечија скрипта је стављала ¦ уместо : и мени се допало). На виндози ти је пречица за тај карактер alt+0166 (ради само на нумеричкој тастатури). Само да знаш да је поента смајлија "awesome", тј. немој да га користиш ако нешто не задовољава тај услов ;)

    А мој нови смајли је носоња, јуче сам га открио :л)

    ОдговориИзбриши
  9. Дабоме. :)

    Лиценца кида. Морам да пазим шта радим. И на услове и све. :D

    Него, 'ајд 'леба ти дај ми неку пречицу и за ово "D", да не мора' стално да лупам по алту и шифту. :)

    Фин је. Потсећа на мене. По носу. ;)

    ОдговориИзбриши
  10. Имаш коцкаст нос? :) Ја сам у трипу да подсећа на мене, увек ми се чинило да ми је нос мало више истакнут, не превелики него некако широк, као у црнца :D За D немам пречицу, жао ми је. Ја немам ни нумеричку, па сваки пут морам да је укључујем преко FN тастера :)

    ОдговориИзбриши
  11. Тако се то ради. Кад немаш решење, пожали се другу и реци како је теби тешко и како немаш нумеричку тастатуру. Да, да... :D

    И не, није ми коцкаст нос, него је само велики. :)

    ОдговориИзбриши
  12. Дефинитивно имам један од 3 симптома вође, кад је неком тешко - морам да му покажем да је мени још теже. :/ Морам да престанем с тим, лоше је по репутацију :) Али заиста немам засебну нумеричку, ево како ми изгледа тастатура на ASUS A6Jc.

    Кул, добро дошао у клуб људи са носем :)

    ОдговориИзбриши
  13. Куку леле шта је ово? :)

    Признајем, теже ти је. Ал има одвојени нумерички део да се купи...:Р и уштекаш у усб порт и милина једна. ;)

    Јеботе, мислим да бисмо згрнули брдо пара када бисмо основали клуб људи са великим носевима. :))

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren