Тајни свет читаоница

Једна девојка коју знам иде врло често у читаонице. Испричала ми је све о тим местима. Нису уопште тако досадна и наивна као што се можда чини. Напротив. 

Имаш тишину. Тишина је основ свега. Поштуј друге да би они поштовали тебе. Отприлике. И никад нема места да се седне. Мораш да кренеш у седам ујутру од куће да би заузео место. А и онда се некад деси да ти неки чобан мазне место да би гледао филм на свом лаптопу. Што је поприлично тужно, узимајући у обзир број људи који је ту дошао да учи и чита. Али такви олоши не опстају дуго у читаоницама. 

Видиш, иако је тихо, читаонице су живе. Баш живе. Толико живе да имају чак и владу из сенке. Постоји врховни савет уједињених читаоничара и читаоничарки. Чини се као да су они одувек ту, рекао је мој коврџави извор. То су људи који су сваког дана у читаоници, од јутра до мрака. Чак и за празнике. Они суверено владају, али за њих нећеш ни знати да постоје уколико ниси у читаоници провео бар две године и на неки начин им запао за око. 

Уколико јеси, након две године проведене у тишини читаонице, са пажњом усмереном само на стицање знања, једног дана ће непознат тип или непозната девојка сести поред тебе. Ништа необично на први поглед, али биће. Дотуриће ти цедуљицу на којој ће писати - "Честитам! Постала си пуноправна чланица читаонице. Ускоро ћемо те опет контактирати, буди спремна."

Наравно, и ти ћеш као и мој извор, који је желео да остане анониман, помислити да је то нека смејурија и нећеш обраћати пажњу. Али онда ће почети да се дешавају ствари. 

Потпуно непозната девојка ће ти, на пример, у пролазу дотурити малу кутијицу. Отворићеш је. Унутра ће бити шприц непознатог садржаја и цедуљица на којој ће можда писати нешто овако: "Онај тип са лаптопом. Знаш шта ти је чинити. Не брини, уз тебе смо." Имаћеш само пар минута да донесеш одлуку. Уколико си радознала као једна девојка коју знам, онда неће бити тешко. Уколико ниси, па, срећно. 

Углавном, узећеш шприц у руку, па га сакрити у рукав. Пролазићеш поред типа који већ месецима гледа филмове у читаоници заузимајући драгоцено место и жваће жваку заиста гласно и само ћеш му забости шприц у врат, извући га, и наставити даље. Два типа ће дотерати инвалидска колица и ставити га у њих, а нека девојка ће покупити његове ствари и  ставити му их у крило. Нико ништа није видео. Прогутала га је читаоница. 

Насупрот ономе што мислиш, одвешће га у парк и причувати док се не освести. Ето. Коначно верујеш да је читаоница жива. И ти јој дајеш живот. А понекад изгледа тако мртво. 

Понекад ћеш морати да идеш у набавке. Твоје место ће остати сигурно, наравно. Добићеш списак и мапу места и мораћеш да приђеш тим особама које седе тачно на тим местима и упиташ их шта им треба. Некима треба оловка. Некима мало воде. Јебеш га, некима чак треба и кријумчарена чоколадица. Налазиш се са друга два набављача и крећете. Касније, ти носиш сву забрањену робу, јер си женско и мање си сумњива. Апсолутно неважно. Али је лепо знати да ћеш тајним знаком увек моћи дозвати потпуно непознатог добављача да ти донесе потребне ствари. 

Постоје и чистачи. Они увек држе све лепо и уредно. И многи други. Али то није важно. Оно што јесте важно је чињеница да сада знаш истину. О читаоницама. О ликовима у колицима који спавају у парковима. О свету. Уколико сада почнеш да идеш у читаоницу, кроз десет година би могао бити у извршном одбору. Имао би своје тајно мало парче моћи и нико ти то не би могао одузети. Но, ни то није претерано важно тренутно.

Читаонице нису успаване ако су тихе. Када идеш у читаоницу, не буди стока. У неким местима брда имају очи. Овде, између осталог, и читаонице их имају.  Искористи своје време мудро, стекни знање и не мувај девојке/момке у читаоници. Успећеш. Ја верујем у тебе.  

И ето, док напољу пада киша или снег или сија сунце, читаоница живи. Док падају краљеви и уздижу се председници, читаоница живи. Замисли шок који ће једног дана уследити када се влада свих наших читаоница појави и каже - ми преузимамо, време је за образовање! И посвећеност. Пожртвовање. Ма, доста сам рекао.

Од свег срца желим једној девојци која ми је ово испричала и омогућила да се осећам на тренутак као онај лик Сноуден (тачније, она је овде Сноуден, ал' ко броји, може нас бити двоје), желим јој да не заврши са лаптопом у парку, успавана великим шприцем непознатог садржаја.