Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

15. јануар 2015.

Сањао сам да сам банкар

- Господине Лајсниканато, молим вас седите. 
- Хвала вам.
- Дакле, разлог зашто смо вас позвали овде јесте... Па, ми хоћемо да вас ангажујемо.
- Хм... Хмм... Хоћете да кажете да Ви, једна од најјачих ако не и најјача банка у земљи, хоћете да ангажујете Мене, просјака, скитницу и пијаницу, да радим за Вас?
- Па, није баш тако... Знате, уколико пристанете да радите за нас, никада више нећете морати бринути о новцу. 
- Наравно да нећу, ехехе... Ехе хехех хеехех... 
- Знамо да сте били водећи светски стручњак за финансије господине Лајсниканато. Требате нам. Вратите се. 
- Госпођо...
- Машика.
- Госпођо Машика, ја стварно не знам о чему говорите.
- Нећете изаћи одавде док не поразговарамо.
- О, тако значи. Па, добро. 
- Желите ли чашу воде?
- Не хвала. Дакле, пре петнаест година сам имао избор - или доживотно бављење корпорацијама, људима без милости, милионима долара или живот на најнижој лествици друштва... Знате мој избор.
- Молим вас, господине Лајсниканато! Требате нам.
- О јеботе. Дајте претворите се више у рептила па да завршимо с тим. Нећу вам помоћи. 
- Ја стварно не знам о чему говорите. Али се надам да знате шта ће се десити са милионима људи уколико наша банка пропадне.
- Ма, људи су ионако највеће скотине које ја знам. Пустите нека умру сви, што се мене тиче. Одлазим.
- Не можете да одете!

Човек је већ јурио низ ходник помажући се штапом. Његов огроман капут изгледао је као плашт вијорећи се за њим. Банкарка му је пресекла пут, у пратњи два човека у црном. Луталица је одлутала у ходник лево од њих. Убрзо су се створили иза њега. Потрчао је. Затим и полетео. Скочио је са четвртог спрата, преко стаклене ограде, падајући право у хол велике зграде. Али био је жив. Изгледао је као љигави рептил, потпуно сјебан, прекривен крљуштима и очврснутом кожом... Упуцали су га одозго. 

Била је истина. Владавина гуштера је коначно окончана. Велики банкари су пријатељи света. Сви медији су извештавали о томе. Гуштери међу људима су кришом нестајали. Неки су ухваћени и одведени на ситно сецирање... Други су пак клиснули са планете. Велики банкари су били пријатељи света и није било никога ко би их у томе спречио.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren